• Marihuana socijalni klubovi se umnožavaju u Kataloniji, Baskiji i Madridu kao vid
aktivizma
• Marihuana na kućnu adresu
Svetleća reklama sa rečju klinika pri kraju lokala pokazuje zonu gde članovi mogu
izabrati među 27 sorti marihuana, dve smole i 10 ekstrakcija (derivat hašiša proizveden
gasom). Dvoje njih čeka svoj red ćaskajući dok se na šalteru isporučuju tri grama
meksičke. U ostatku prostora ljudi puše, ćaskaju, pijuckaju nešto ili odgovaraju na
elektronsku poštu. Sedam je po podne u Zelena Milja (La Milla Verde), jednom od 300
udruženja kanabisa u gradskom području Barselone. U pozadini se čuje ‘’99 problems’’
repera Jay-Z. Ali, svakodnevno, kako oglašavaju neki od postera sa zidova, takođe ima
džez koncerta i sesija disk džokeja, radionica kuvanja ili izložbe slika.
Svako udruženje ima svoju ponudu i različite stilove. Sve su rasle u nekoj vrsti pravnog
limba koji je dozvolio njihov eksponencijalni rast u Španiji (pogotovo u Barseloni, gde
ima 160 lokala, koja se takmiči u turističkom smislu sa 198 coffee shops Amsterdama).
Obim posla i zaposlenja koji stvaraju, kao i njihova društvena primena, širom su otvorili
vrata regularizaciji.
Zelena Milja se nalazi u ulici Kalvet (Calvet), u samom centru Barselone, i ima među
svojih 1600 članova (samo nekih 400 aktivnih, između 21 i 66 godina) komšije, trgovce
iz zone, preduzetnike i studente. Lokal je opremljen jednim složenim rashladnim
sistemom zasnovanim na ugljeniku i ozonu, i zapošljava (fiksnim ugovorom) šest
osoba. Ovo udruženje plaća 21% poreza na kvote (ne rade to sva) i socijalno osiguranje
zaposlenih. Prema izvorima ovog sektora, procenjuje se da samo u Barseloni ovi entiteti
fakturišu pet miliona evra mesečno. Možda zbog ovog ekonomskog obima i nepovratne
primene, vlade Katalonije i Baskije (77 registrovanih udruženja) izučavaju svoje propise
već neko vreme, ali sa veoma malo uspeha. Prema izveštaju iz 2013 godine, sastavljenom od
strane Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga, više od 25% odraslih
Španaca koristili su kanabis u toku života.
U iščekivanju jednog projekta koji se razmatra mesecima u zajednicama poput
Katalonije (sa 165000 članova) ili Baskiji, Gradsko veće Barselone je suspendovalo
na godinu dana odobravanje licenci ovog tipa. Trenutno, ova udruženja su
uglavnom zasnovana na sudskoj praksi vezanoj za ovu temu, bez jasnih krivičnih ili
administrativnih regulacija.
Prema svim izvorima, ovaj fenomen je rođen u jeku Zakona o zabrani pušenja iz
2011 godine, koji dozvoljava pušenje samo u zatvorenim prostorima (van domova)
koji su registrovani zvanično kao privatni klubovi pušača. Ovaj zakon su udruženja
tumačila tako da se pored duvana mogu pušiti i hašiš i marihuana. Na taj način, počela su
da se umnožavaju neprofitna udruženja sa ograničenim brojem članova, koji plaćaju
mesečnu kvotu, pa se mogu gajiti i distribuirati marihuana, kao i njeni derivati, članovima kluba.
Pravni butik Nieto i Povedano (Nieto&Povedano), glavna kancelarija u Španiji za ova
pitanja, savetuje Zelenu Milju (La Milla Verde). Jedna od njihovih članova, advokat
Amina Omar Nieto objašnjava uslove za otvaranje jednog udruženja ove vrste u
Barseloni li drugim gradovima kao što je Madrid, gde takođe rade. Da bi postao član,
pored punoletnosti (preporučuje ograničenje od 21 godine, s tim da je naučno dokazano
da se u tom dobu mozak prestaje razvijati), potrebno je odobrenje drugog člana i
razmatranje zahteva od strane odbora (sastavljenog od najmanje jednog predsednika,
sekretara i blagajnika). Potrebno je dokazati da je nov član već ranije bio korisnik i da se
ne indukuje. Ova udruženja se ne mogu reklamirati. Zbog toga, u samom cvatu turizma
kanabisa u Barseloni, ove nedelje je jedna sudija naložila zatvaranje jednog udruženja
iz Ravala (Raval) koje je presretalo strance na ulici i odmah ih registrovalo da bi im
prodavala marihuanu.
Po popunjavanju formulara – onako kako se radi na recepciji Zelene Milje – član treba
označiti koliko grama mesečno puši. Granica je 150 (više od pet grama dnevno po osobi,
u skladu po propisima Vrhovnog suda, mogu biti kažnjeni zbog distribucije).
Udruženja ne mogu profitirati i u osnovi vraćaju novac za svoju funkcionalnost. U
Zelenoj Milji tromesečna kvota iznosi 5 evra, i godišnja 20. Marihuana se konzumira
unutar lokala – potrošnja nije kažnjiva u Španiji, osim ako se radi sa namerom da
promoviše nelegalnu potrošnju. Kada je reč o sadnji i distribuciji, gajenje za sebe nije
kažnjivo ako neki sudija utvrdi da je za ličnu upotrebu. Tako klubovi smatraju da je
krajnji cilj samo zajedničko gajenje kulture ali ne i kažnjivo. Pored kvote, to što svaki
član plaća po gramu u momentu preuzimanja, ne smatra se prodajom već kao jedno
proširenje pružanja dostave za kolektivnu samo-kultivaciju – čije se sadnice nikada ne
nalaze u istom lokalu.
Odnos vazan za kulturu ogleda se u statutima, ali to nije uvek tako. “Oni su (statuti),
s naše tačke gledišta, jedan način izražavanja onoga što udruženje ima za nameru da
radi”, objašnjava Omar Nieto. “Oni moraju biti potpuno transparenti sa onim što se
čini, uključujući i gajenje. Trebaju obavestiti tužilaštvo da bi se razmotrilo i odobrilo
ovo pitanje sa njihove strane. Želimo se ograditi od drugih udruženja koja ne govore
o kulturama u statutima nego se odnose na zajedničku kupovinu, što bi značilo da ste
na crnom tržištu pošto nemate sadnicu. I da se dozvoli to crno tržište, nikada nećemo
postići regularizaciju, što je prvi cilj”, objašnjava.
Policija može zatvoriti usev ukoliko to odluči sudija. I dešavalo se. U međuvremenu,
pitanje proizvodnje i korišćenja je regulisano i klubovi su ponovo otvoreni.
“Da bi se smatralo zločinom, mora postojati objektivan element, kao što je nuđenje marihuane ili neki
drugi subjekti, koji promovišu nedozvoljenu potrošnju.”, smatra Laura Alegre Povedano,
na čelu krivičnog odeljenja iste kancelarije. “Ali u jednom udruženju su svi članovi već
bili potrošači, dolaze s odobrenjem i konzumiraju unutar lokala. Ukoliko ja imam usev
namenjen jednom udruženju, ne mora biti krivično delo pošto ne postoji subjektivni
element. ”
U Madridu, gde je ovaj fenomen nešto mlađi, ima već 14 udruženja pridruženih
Federaciji Udruženja Kanabisa (la Federación de Asociaciones de Cannabis – MadFac),
ukupno između 30 i 40.
Klubovi kao što su Mršava Zelena Linija (La Delgada Línea Verde) počeli su sa radom
pre godinu dana. Radi se o jednom lokalu u centru sa 230 članova, podeljenog na
3 jedinice: prostorija za registraciju – recepcija, sala za pušenje i soba sa mirisom
apoteke gde se otpremaju kesice marihuane, slatkiši, peciva napravljena sa travom
ili osvežavajuća pića i pivo koje svako može uzeti uz “donaciju’’ od jednog evra. Jer,
u teoriji, ovi klubovi ne mogu prodavati piće ni hranu na uobičajen način, pošto bi se
pretvorili u barove i restorane, upravo ono što Zakon o zabrani pušenja iz 2011 godine
brani. Kao i u drugim klubovima, isto tako i u ovom, da bi bio član treba popuniti
formular, ići na predhodni razgovor, i doći po preporuci nekog drugog člana. “Svako
odlučuje o svojoj ličnoj potrošnji, te koncept prodaje ostaje eliminisan. ” Ovde je
ograničenje: 100 grama mesečno, podeljeno na tri i po dnevno i 25 nedeljno. Svaki član
plaća mesečno sedam evra i neke posebne kvote odobrene na skupštini.
Baskijska vlada objavila je ove nedelje da će do kraja godine podneti Skupštini predlog
zakona za regulisanje ovih udruženja. Skupština Katalonije je takođe izglasala u korist,
prošlog 13. februara, da se usvoji uredba ‘iz perspekive javnog zdravlja, potrošnje i
samo-kultivacije, koje su u suprotnosti kriminalizacije španske vlade.’ Rok od četiri
meseca će se ubrzo iscrpeti.
Odgođeno decenijama i sa međunarodnim ehom slučajeva kao što su Kolorado i
Urugvaj, Španija se sada suočava sa ovom debatom sa stotinama otvorenih klubova koji
funkcionišu.
Izvor: elpais
Više na: IRKA
