‘’Revolucija je
neizbežna i biće ekološka; ljudi žele manje kapitala i više blagostanja’’
Dobitnica alternativne Nobelove nagrade i izveštač Rototom Festivala. Inspirisana
Ajnštajnom i Gandijem, nuklernom fizikom i filozofijom, ova indijska zaštitnica
životne sredine odbacuje nuklernu energiju zato što zagađuje i zato što je
izmišljena da bi ubijala.
Brani ekologiju kao nerazdvojni deo ljudskih prava i nastavlja verovati
brutalno, više nego ikad, jednoj alternativi kapitalizmu baziranoj na ljubavi i ne-nasilju.
Ako postoji nešto čega bi se setili, kod prvog razgovora sa Vandana
Shiva-om, je njen očaravajući osmeh, zadivljujuće konstantnim, uvek je spremna
da podeli malene tajne sreće; one koje čine to da je ovaj svet i dalje vredan
truda.
Može li ekologija zaustaviti
ratove?
Samo ekologija može zaustaviti ratove! – osmehuje se -, zato što se
ratovi vode zbog prirodnih resursa: nafte, minerala, vode… I ako neko ne
poštuje zemlju, prirodu, isto tako ne može poštovati ni ljudska prava.
Ceo svet ima pravo
na prirodne resurse. Ekologija, i samo ekologija, može zaustaviti ratove.
Postoji li alternativa kapitalizmu?
Većina sveta
preživljava van kapitalizma; u mojoj zemlji, 95% stanovništva. I veliki deo
istorije čovečanstva nije imao kapitalizam.
Ali kapitalizam u zapadnim zemljama utiče i
na ostatak sveta, na dobro ili na loše…
U poslednjih 50
godina loš deo je postao još veći. U vašim zemljama, kapitalizam je imao
socijalno lice i to je dovelo da mnogi odustanu od svoje borbe protiv
kapitalizma. I zbog toga se dešava sada ono što vidimo u krizi zemalja kao što
je Grčka, Španija, Irska ili Island, i to su samo neke od prvih zemalja koje
prolaze kroz to. Na neki način se to isto dešava i u Engleskoj.
U našem svetu,
kapitalizam, jednostavno uđe i opljačka ti zemlju, sa svojim najbrutalnijim
licem. Sada, u vašem svetu kriza je doprinela tome da kapitalizmu skine tu
socijalnu masku i počinjete da živite taj brutalni kapitalizam.
U Grčkoj veruju da su započeli jednu
revoluciju koja će voditi Španiju i Italiju da bi promenili svet, samo još uvek
ne znaju kako…
Posetila sam La
Puerta del Sol u Madridu i vidim da je 50% stanovništva izbačeno iz ekonomskog sistema, 49%
nezaposlenosti među mladima; što je isto kao i kada im kažete ‘’nemamo mesto za
tebe u sistemu’’. Ima ljudi na ulicama,
ima inteligencije na ulici, i tražiće promenu.
Ta revolucija je
neizbežna, ne možete isključiti iz sistema 50% društva i očekivati da se ništa
ne desi. A ono što će se desiti neće zavisiti od finansijskog sistema.
Ljudi će morati da
pronađu druge načine življenja. Ljudi žele manje kapitala, manje resursa i više
blagostanja. I kakva god da bude promena, biće jedna ekološka i održiva
promena. Nije to nikakva prazna utopija. To je jedan ekološki i društveni
imperativ.
70tih Vi ste grlili drveće da bi izbegli
njihovu seču. Da li bi ljudi češće trebali da grle drveće?
Ljudi bi češće
trebali grliti sve vredne stvari. Drveće je dragoceno, zemlja je dragocena,
deca isto tako. I moramo se izjašnjavati s ljubavlju: ‘’Ti nećeš uništiti ove
vredne stvari!’’
Da li nam može objasniti zašto su
ekologija i ljudska prava povezani?
Iluzija mehaničke
filozofije i kapitalizma su pokušali da stave u naše umove da su ova dva pojma odvojena
i rečeno nam je da nismo deo prirode. A činjenica je da finansijski kapitalizam
raste na ovoj planeti, ali ljudsko blagostanje ne. Najosnovnije stvari koje su
nam potrebne, dolaze od zemlje. Nuklearna energija je najskuplja i najopasnija
koja postoji, ali nam još uvek govore da je čista i bezbedna.
Brza hrana
uništava naše šume i ubija naše telo, isključuje naš mozak da ne bi mislili i
da ne bi birali; đubriva zagađuju naše vode i sa GMO zagađujemo i uništavamo
raznovrsnost hiljada vrsta na planeti da bi neko patentirao monokulturu.
Šta za Vas znači ne-nasilje? Da li veruje da
je Gandijeva Satyagraha (pacifična
borba) danas moguća bez obzira na nasilje vlada?
Princip ne-nasilja
je da ne oštećuje ni zemlju ni živa bića. I to je veoma relevantno, više nego ikad.
U Indiji primenjujemo Gandijevu Satyagraha za odbranu semena; i na ulicama
Indije praktikujemo ne-nasilje protiv korumpiranih političara. I da, vlade su
više nasilne zbog toga što kapitalistička globalizacija zahteva nasilnu vojnu
akciju.
I ljudi umiru, ali
ako je tvoj odgovor da uzmeš pištolj uveravam te da si već izgubio, zato što kapitalističke
vojske imaju više oružja nego što ćeš ti ikada moći da imaš. Ne-nasilje je mnogo više etičko, više
efektivno i, šta više, sprečava da se kriminalizuje jedan pokret. Ne možeš raditi iz straha, samo sa ljubavlju, takođe to je stvar veza, povezivanja...
i magičan trenutak dolazi.
Da li je nedostatak kontakta sa prirodom
uzrok tolikom stresu, nesreći, depresijama…?
Čak ima i ime:
Poremećaj zbog Deficita (nedostatka) prirode. I provereno je sa mnogim ljudima
da im je bolje čim stupe u kontakt sa prirodom.
Koja je Vaša najveća naučena lekcija?
Da nema ni jedne
sile jače od ljubavi. Kao na primer, mogu ti reći da sam ovde sa svojim sinom.
Ja sam samohrana majka i većina dobrih stvari koje sam uradila su vođene
ljubavlju ka njemu, zbog moje želje da ima najbolje u životu. Ljubav je moj
vodič. Mogla sam biti jedna veoma ljuta i nezadovoljna osoba , ali sam od ljubavi napravila bogaćenje svog
života.
‘GMO je za poljoprivredu ono što je
zelenaštvo za ekonomiju’’
Industrijska
poljoprivreda ima nekoliko faza, prvo za kontrolu semena i patentnog sistema,
što izaziva jednu potpunu zavisnost seljaka od proizvođača.
Druga faza se
dešava sa đubrivom, koji takođe predstavljaju kontrolu proizvodnje i zavisnost
seljaka od proizvođača ovih hemijskih đubriva. I treća je od pesticida. Na taj
način se završava sa alternativama.
Poslednji korak
prehrambene industrije je napravljen sa GM hranom. Cena ovih semena je veoma
visoka, na samom početku mnogi od poljoprivrednika u Indiji su se upustili da
ih gaje. Da bi ih mogli kupiti, misleći da su čarobna semena kojima ne trebaju insekticidi,
dakle, pričalo se da su imune na štetočine ili insekte, ‘’bacili su kuću kroz
prozor’’.
Ono što seljaci
nisu znali je da ta semena koja gaje su neupotrebljiva semena. Ova situacija je
uništila hiljade malih proizvođača, izazvala je samoubistva mnogih seljaka i
uništava društvenu-poljoprivrednu mrežu u Indiji.
Zašto su mala porodična gazdinstva
produktivnija od industrijske monokulture?
Produktivnija su
ako gledamo sa šireg i kvalitativnog
aspekta, od energetske efikasnosti… Zbog toga sam zagovornik organske
poljoprivrede.
U organskoj
poljoprivredi, jedan proizvođač će trošiti manje energije da bi proizveo
proizvode koji će, šta više, imati veći kvalitet. Koristiće semena koje će on
sam proizvoditi, neće koristiti đubriva ili pesticide koji štete okolini.
Proizvodnja će se odvijati u prirodnom ciklusu, poštujući životnu sredinu, tj. čuvajući
je.
Industrijski
sistem poljoprivredne proizvodnje je rentabilista, zalaže se za monokulturu
koja proizvodi velike količine, ali i kojoj treba mnogo veće ulaganje energije,
energije, koja se na žalost, ne
računa u okviru proizvodnog sistema, kao što može biti kupovina semena,
đubriva, pesticida, potrošnja energije u mašineriji, navodnjavanju, itd.
GMO u Indiji je doveo mnoge osobe do
samoubistva… GMO je za poljoprivredu ono što je zelenaštvo za ekonomiju?
Sve je to deo
istog sistema, i nema sumnje da je GMO zelenaštvo prehrambene industrije kao
što je i nuklearna energija u proizvodnji energije. Hiljade poljoprivrednika su
počinili samoubistvo ogorčeni zbog dugovanja, zahvaljujući kupovini ‘’čudotvornih’’
semena koja su se prodavala po veoma visokim cenama.
U ova tri slučaja –
GMO, banka i nuklearna energija – ono što se doživljava je da postoji
nedostatak odgovornosti i da je društvo ono koje plaća alarmantnim posledicama.
Martín Castelló
