11 септембар 2014

Obredno čišćenje žalfijom/kaduljom

     Žalfija - kadulja je lekovita trava koja se upotrebljava u meditativnim praksama i obrednim čišćenjima usredsređujući se na pojedince ili određena mesta.


     Spaljen list žalfije postaje dim koji koristi za uklanjanje negativnih vibracija. Pre primene dima na osobi, mestu ili stvari treba obezbediti odgovarajuću ventilaciju za uklanjanje stagnacije energetskih ostataka nakon što je obred završen. Ventilator sa otvorenim prozorom je dovoljan u većini slučajeva.

     Stiče se velika korist za pojedince koji koriste obred goruće žalfije. Važno je razumeti koliko je korisna ova biljna alatka u pridonošenju duhovnog blagostanja i višeg nivoa svesti. Biljni učitelji i biljni lekovi leče rane duha. Žalfija ne samo da čisti um, telo i dušu od negativne energije, nego takođe može da obezbedi zaštitnu barijeru protiv spoljnih negativnih uticaja, dozvoljavajući više ritmičkih vibracionih energetskih obrazaca da protiču.

    Žalfija ima prijatan miris i može da poboljša pozitivne efekte na ljudsku psihu. Koristi se u meditativnim pripremnim ceremonijama. Dim vrlo jasno utiče na jasnoću svesti na one koji su u neposrednoj blizini. Duhovno čišćenje nije samo za odbranu od ne-pozitivne električne energije, nego i stvara rajski prostor neutralne energije, koji omogućava unapređenje kreativne sposobnosti uma. Imati prostor u kome se žalfija redovno pali je poželjno za postizanje optimalnih efekata. Za pojedinca je važno da ima prostor koji je poboljšan za mentalni fokus koji omogućava postizanje jasnog ili protočnog stanja. Dok je u stanju protoka, um pucka na sve cilindre. Četiri glavne hemikalije mozga serotonin, endofrin, dopamin i adrenalin su u međusobnoj sinhronizaciji i stvaraju hemijski koktel u mozgu, koji omogućava percepciji vremena i prostora da bude obrađena na mnogo višoj stopi od frejmova u sekundi. Svi smo osetili taj nivo svesti koji je neverovatan dok se ovo iskustvo dešava, ali nam to tako često promakne i ostajemo pitajući nas kako se vratiti na to povišeno stanje mentalne jasnoće. Biljni lekovi su korisni u pomaganju postizanja ovih stanja svesti i žalfija je jedna od najboljih sa ne-opojnim lišćem koje gori i stvara smirujući efekat ali ipak i efekat povećane svesti. To je neka vrsta meditativnog stanja u kojem biljni miris pomaže da um postigne. To je razlog zašto se i koristi u meditativnoj pripremi.


     Ako je namera korisnika da očisti prostor od negativne energije, treba založiti kratku mentalnu ili verbalnu reč za čišćenje, treba biti propraćeno paljenjem suvog svežnja žalfije sve dok listovi ne postanu ćilibarsko crveni i da se umereno do obilato dime. Prozori trebaju biti otvoreni, i pri napuštanju prostorije, ukoliko postoji ventilator, trebao bi biti uključen, kako bi se omogućilo izbacivanje negativne energije i dozvolile nove sveže ritmičke vibracione frekvencija da uđu dok se ne završi ceremonija u ostatku mesta. Polako i stalno mahati buketom žalfije gore i dole, puštajući da ćilibar diše dim dok hodate do svakog ugla svih prostorija u kojima je potrebno čišćenje. Mora se napomenuti da treba biti pažljiv u toku hodanja unaokolo sa svežnjem užarene žalfije. Trebala bi biti dovoljna posuda veličine šoljice za kafu da ukloni svaku potencijalnu opasnost. Najbolje je biti trezan tokom ovakvih ceremonija da bi se obezbedile jasne namere koje primaju univerzalne energije sa kojima se radi. Povišena svest je uobičajena u toku obavljanja obreda i tako je potencijalni rizik značajno sveden na minimum.


     Meditacija se gleda kao način da se prevaziđe materijalni svet i da se stekne božanska mudrost. Osušeno lišće i mirišljavi štapići od biljnih derivata su korišćeni u prošlosti da oteraju zlo ili za čišćenje i pročišćavanje. Tamjan i smirna su dve dobro poznate smole za paljenje u ceremonijalnim obredima. Urođenici Amerike su najznačajniji preci kulture ritualnog spaljivanja žalfije za pročišćenje. Sveta biljka Žalfija je dar Majke Zemlje i veoma se koristi za duhovno napredovanje. Odgovarajuće metode za ritualno čišćenje variraju među različitim kulturama, ali su relativno slične. Sama biljka je alat koji čisti atmosferu i povećava svest. Postoje rasprave oko toga da li Abalon školjka (Abalone Shell) treba koristiti kao hvatač pepela ostataka žalfije. Neki stariji urođenici veruju da ova školjka predstavlja Boginju Okeana i ne treba se koristiti za ovu svrhu. Veruje se da se treba umesto toga koristiti glineni poslužavnik. Nije sasvim jasno da li korišćenje školjke ili glinene posude ima različit efekat na žalfiju tokom primene u ritualu čišćenja, ali ono što se zna da je važdno su verovanja i namere osobe koja koristi svetu biljku. Ako smatrate da je upotreba Školjke loša, onda je definitivno nemojte koristiti. Sigurno postoji razlog zbog takvog mišljenja. Međutim, namera bi trebala biti osnovni fokus primene žalfije. Samo postavljanje namere je veoma moćno i uz to dodavanje efekta žalfije na ovu praksu primetićete bez sumnje razliku u vazduhu.

''Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama:

Žalfija

Salbei (Salvia officinalis). Žalfija, kadulja, slavulja, pitomi pelin (Šulek).

     Ona je utuk protiv zlih demona. Kad su procesije o Rusaljama (Duhovima) i o Brašančevu, prosipa se ona duž puta, da se odagnaju veštice (u Primorju, Karadžić, 3, 1901, 191). Kosu koju je kum ostrigao detetu čuva majka zajedno sa pelinom, zdravcem i bosiljkom (SEZ, 16, 181).

     U narodnoj medicini ima veliku primenu. U vrućoj vodi u kojoj je potopljena, zajedno sa drugim biljkama, ž., kupaju se »zdravlja radi« (SEZ, 17, 533). Tej od ž. pije se od groznice (SEZ, 16, 424; od njenog korena, 13, 1909, 341), a zajedno sa srčanikom (gentiana lutea?, ili: polygonum bistorta ili alpinum?), slezom (Althea off.) i crvenom smrekinjom (iuniperus communis) pije se kad boli »srce« (= stomak, GZM, 20, 1908, 346; upor. i SEZ, 16, 428; Šulek); njeno lišće, u rakiji ili sirćetu, pije se od groznice (SEZ, 13, 341). Takođe se upotrebljava kad zaostaje menstruacija i u ženskim bolestima (GZM, 12, 1900, 150; 4, 147), kod sičije (ibidem), promuklosti (ZNŽOJS, 14, 60), kao oblog za rane (GZM, 4, 147), i kada ide krv na nos (ibidem).

Veselin Čajkanović''