Omiljena mesta...

I prođe šest godina posećujući sva ta mesta i osećajući se živom. I danas, sećanja ožive povremeno. Tako to ide na drugim geofraskim dužinama i širinama. Samim tim i frekvencijama.

anarhizam-u-madridu

Ogledalo - Priča o bačenoj kutiji

     U dostojno vreme za šetnju. Onda kada se približio smiraj dana. Ona je prošetala da isprati dan i dočeka mirnu noć. I pri samom početku šetnje, desilo joj se baš ono što nikako nije očekivala, ali je isto tako nije uopšte začudilo. U već tihoj ulici, sa slabim uličnim osvetljenjem, začulo se lepršanje. Blago je okrenula glavu na levo. Imala je šta da vidi. Ka njoj je leteo susret sa velikom kutijom. Lagano se pomerila tri koraka u desno i dva u nazad. Kutija je pala na metar i po od nje. A ona je samo stajala i gledala nepomičnu kutiju na zemlji. Videla je da je kutija nova. Ali je ležala nepomično, baš kao što je i ona stajala skoro ceo minut. Posle tog čovečanstvenog minuta primetila je da je prošla skoro čitava večnost. A zatim se trgla iz magije trenutka i povikala: ''Nazad u svoju seljanu, nevaspitana malograđanštino!'' Nije bila sigurna zašto i ko je ustvari to i povikao. I taman kada je počela otplitati misli, začuo se odgovor: ''Imaš (sa šuštećim š) ti neki problem?'' Cenila je da je došao, taj neartikulisani, zvuk sa četvrtog ili petog sprata. ''Očigledno je da ga ti imaš'' - odgovorila je i otišla.

     U toku šetnje vetar joj je pokušavao razbistriti misli. Ali njene su misli sledile svoj tok, pa je i ona posustala u kroćenju istih. Navodile su je na to da daje izgovore za situaciju. Izgovore koji su govorili i o njoj samoj. Jedan od izgovora, koji je i preovladavao po jačini, je bio da je to telo čistilo kuću i zatim da ''olakša'' izbacivanje smeća silazeći stepenicama. I naravno, da će zatim sići dole i baciti to u kontejner. 

     Vratila se istim putem iz šetnje i dobila je odgovor od izgovora koji joj se motao po glavi. ''O, kako si naivna!'' Kutija je i dalje ležala nepomično. Ali se uverila da u jednom nikako nije pogrešila. Počelo je čišćenje!

¡Este uranio tan majo!

Pincha aquí: La historia de un pueblo del Kazakstán

Increíble! Solo hace un mes lo mismo ha pasado en una escuela primaria en Novi Sad (una ciudad de Serbia) donde se cayeron dormidos 44 alumnos. Las autoridades no tienen ninguna explicación, o por lo menos esconden verdadera causa. En 4 días serán 16 años desde cuando empezó el bombardeo de (entonces) Serbia y Monte Negro, cuando tiraron 15 toneladas del uranio empobrecido por la zona. Hoy en día en Serbia mueren 70 personas al día por causa del cáncer.

Que esta pasando ahora solo es un principio. En los últimos 10 años ha crecido el numero de enfermos de leucemia y los linfomas, un 180%. Pero este uranio empobrecido no afecta solo esta zona, pero el viento se ha llevado el polvo del uranio por toda Europa. La enfermedad no se produce en todos los casos inmediatamente después de que los agentes cancerígenos afecten a las personas, pero debe pasar un cierto período de latencia, lo que para la leucemia y el linfoma es un promedio de siete años y medio, mientras que en el caso del cáncer de mama, del cuello uterino, pulmón, de colon... Este período de latencia promedio es de quince años. No lo se que decir... Pero me parece que lo mas triste es que hay muchos bebes que nacen con las mutaciones genéticas.

Lo mismo o similar (los números no importan) esta pasando con Iraq y Afganistán.

Ahora, y si los culpables se enfrenten con la justicia (ya sabemos que será muy difícil este paso) los seres vivientes seguirán muriendo, ya que el periodo de descompostura llevará entre 245500 y unos 7 mil millones de años.

Que futuro mas brillante nos espera, no?

Hay un dicho desde hace mucho tiempo que se esta diciendo aquí: ''Mejor prevenir que sanar'' Demasiado tarde, digo yo!