... Ponekad, da bi ženu približili ovoj (divljoj) prirodi, tražim joj da čuva jedan vrt. Jedan psihički vrt ili vrt sa blatom, zemljom, biljkama i svim stvarima koje je okružuju, pomažu i napadaju. I da zamisli da je ova bašta psiha. Vrt je jedna posebna veza sa životom i smrću. Može se reći da postoji jedna religija vrta, i ona nam daje najdublje psihološke i duhovne lekcije. Bilo koja stvar koja se može desiti jednom vrtu, može se desiti i duši i psihi: previše vode, premalo vode, najezde, toplota, oluje, invazije, čuda, smrt korenja, preporod, beneficije, lečenje, cvetanje, nagrade, lepota.
U toku života vrta, žene vode jedan dnevnik u kome zapisuju sve znake pojavljivanja i nestanka života. Svaki zapis je psihička hrana. U vrtu učimo da misli, ideje, prednosti, želje i uključjući ljubavi žive i umiru. Posadimo, iščupamo, pokopamo. Osušimo semenke, posejemo, navlažimo ih, čuvamo ih i beremo.
Vrt je meditativne prakse tokom koje vidimo kada nešto treba da umre. U vrtu se može videti dolazak momenta kako cvetanja tako i umiranja. U vrtu se krećemo, ne bez nego sa uzdisajima i izdisajima jedne više divlje prirode.
Preko ove meditacije prepoznajemo da je krug Život/Smrt/Život nešto prirodno. Tako priroda koja daje život i kao što se suočava sa smrću, želi naše prijateljstvo i našu večnu ljubav. U toku ovog procesa postajemo nešto slično kružnoj divljini. Sposobni smo za upijanje energije i ojačavanje života i takođe da nas odvojimo od puta koji umire. ....
Psihička analiza priče 'Baba Jaga' Clarissa Pinkola Estés
Нема коментара:
Постави коментар