Vandana Shiva: ‘’Revolucija je neizbežna i biće ekološka’’

‘’Revolucija je neizbežna i biće ekološka; ljudi žele manje kapitala i više blagostanja’’

Dobitnica alternativne Nobelove nagrade i izveštač Rototom Festivala. Inspirisana Ajnštajnom i Gandijem, nuklernom fizikom i filozofijom, ova indijska zaštitnica životne sredine odbacuje nuklernu energiju zato što zagađuje i zato što je izmišljena da bi ubijala.

Brani ekologiju kao nerazdvojni deo ljudskih prava i nastavlja verovati brutalno, više nego ikad, jednoj alternativi  kapitalizmu baziranoj na ljubavi i ne-nasilju.

Ako postoji nešto čega bi se setili, kod prvog razgovora sa Vandana Shiva-om, je njen očaravajući osmeh, zadivljujuće konstantnim, uvek je spremna da podeli malene tajne sreće; one koje čine to da je ovaj svet i dalje vredan truda.

Može li ekologija zaustaviti ratove?

Samo ekologija može zaustaviti ratove! – osmehuje se -, zato što se ratovi vode zbog prirodnih resursa: nafte, minerala, vode… I ako neko ne poštuje zemlju, prirodu, isto tako ne može poštovati  ni ljudska prava.

Ceo svet ima pravo na prirodne resurse. Ekologija, i samo ekologija, može zaustaviti ratove.

Postoji li alternativa kapitalizmu?

Većina sveta preživljava van kapitalizma; u mojoj zemlji, 95% stanovništva. I veliki deo istorije čovečanstva nije imao kapitalizam.

Ali kapitalizam u zapadnim zemljama utiče i na ostatak sveta, na dobro ili na loše…

U poslednjih 50 godina loš deo je postao još veći. U vašim zemljama, kapitalizam je imao socijalno lice i to je dovelo da mnogi odustanu od svoje borbe protiv kapitalizma. I zbog toga se dešava sada ono što vidimo u krizi zemalja kao što je Grčka, Španija, Irska ili Island, i to su samo neke od prvih zemalja koje prolaze kroz to. Na neki način se to isto dešava i u Engleskoj.

U našem svetu, kapitalizam, jednostavno uđe i opljačka ti zemlju, sa svojim najbrutalnijim licem. Sada, u vašem svetu kriza je doprinela tome da kapitalizmu skine tu socijalnu masku i počinjete da živite taj brutalni kapitalizam.

U Grčkoj veruju da su započeli jednu revoluciju koja će voditi Španiju i Italiju da bi promenili svet, samo još uvek ne znaju kako…

Posetila sam La Puerta del Sol u Madridu i vidim da je 50% stanovništva  izbačeno iz ekonomskog sistema, 49% nezaposlenosti među mladima; što je isto kao i kada im kažete ‘’nemamo mesto za tebe u sistemu’’.  Ima ljudi na ulicama, ima inteligencije na ulici, i tražiće promenu.

Ta revolucija je neizbežna, ne možete isključiti iz sistema 50% društva i očekivati da se ništa ne desi. A ono što će se desiti neće zavisiti od finansijskog sistema.

Ljudi će morati da pronađu druge načine življenja. Ljudi žele manje kapitala, manje resursa i više blagostanja. I kakva god da bude promena, biće jedna ekološka i održiva promena. Nije to nikakva prazna utopija. To je jedan ekološki i društveni imperativ.

70tih Vi ste grlili drveće da bi izbegli njihovu seču. Da li bi ljudi češće trebali da grle drveće?

Ljudi bi češće trebali grliti sve vredne stvari. Drveće je dragoceno, zemlja je dragocena, deca isto tako. I moramo se izjašnjavati s ljubavlju: ‘’Ti nećeš uništiti ove vredne stvari!’’

Da li nam može objasniti zašto su ekologija i ljudska prava povezani?

Iluzija mehaničke filozofije i kapitalizma su pokušali da stave u naše umove da su ova dva pojma odvojena i rečeno nam je da nismo deo prirode. A činjenica je da finansijski kapitalizam raste na ovoj planeti, ali ljudsko blagostanje ne. Najosnovnije stvari koje su nam potrebne, dolaze od zemlje. Nuklearna energija je najskuplja i najopasnija koja postoji, ali nam još uvek govore da je čista i bezbedna.

Brza hrana uništava naše šume i ubija naše telo, isključuje naš mozak da ne bi mislili i da ne bi birali; đubriva zagađuju naše vode i sa GMO zagađujemo i uništavamo raznovrsnost hiljada vrsta na planeti da bi neko patentirao monokulturu.

Šta za Vas znači ne-nasilje? Da li veruje da je Gandijeva Satyagraha (pacifična borba) danas moguća bez obzira na nasilje vlada?

Princip ne-nasilja je da ne oštećuje ni zemlju ni živa bića. I to je veoma relevantno, više nego ikad. U Indiji primenjujemo Gandijevu Satyagraha za odbranu semena; i na ulicama Indije praktikujemo ne-nasilje protiv korumpiranih političara. I da, vlade su više nasilne zbog toga što kapitalistička globalizacija zahteva nasilnu vojnu akciju.

I ljudi umiru, ali ako je tvoj odgovor da uzmeš pištolj uveravam te da si već izgubio, zato što kapitalističke vojske imaju više oružja nego što ćeš ti ikada moći da imaš. Ne-nasilje je mnogo više etičko, više efektivno i, šta više, sprečava da se kriminalizuje jedan pokret. Ne možeš raditi iz straha, samo sa ljubavlju, takođe to je stvar veza, povezivanja... i magičan trenutak dolazi.  

Da li je nedostatak kontakta sa prirodom uzrok tolikom stresu, nesreći, depresijama…?

Čak ima i ime: Poremećaj zbog Deficita (nedostatka) prirode. I provereno je sa mnogim ljudima da im je bolje čim stupe u kontakt sa prirodom.

Koja je Vaša najveća naučena lekcija?

Da nema ni jedne sile jače od ljubavi. Kao na primer, mogu ti reći da sam ovde sa svojim sinom. Ja sam samohrana majka i većina dobrih stvari koje sam uradila su vođene ljubavlju ka njemu, zbog moje želje da ima najbolje u životu. Ljubav je moj vodič. Mogla sam biti jedna veoma ljuta i nezadovoljna osoba , ali  sam od ljubavi napravila bogaćenje svog života.

‘GMO je za poljoprivredu ono što je zelenaštvo za ekonomiju’’

Industrijska poljoprivreda ima nekoliko faza, prvo za kontrolu semena i patentnog sistema, što izaziva jednu potpunu zavisnost seljaka od proizvođača.

Druga faza se dešava sa đubrivom, koji takođe predstavljaju kontrolu proizvodnje i zavisnost seljaka od proizvođača ovih hemijskih đubriva. I treća je od pesticida. Na taj način se završava sa alternativama.

Poslednji korak prehrambene industrije je napravljen sa GM hranom. Cena ovih semena je veoma visoka, na samom početku mnogi od poljoprivrednika u Indiji su se upustili da ih gaje. Da bi ih mogli kupiti, misleći da su  čarobna semena kojima ne trebaju insekticidi, dakle, pričalo se da su imune na štetočine ili insekte, ‘’bacili su kuću kroz prozor’’.

Ono što seljaci nisu znali je da ta semena koja gaje su neupotrebljiva semena. Ova situacija je uništila hiljade malih proizvođača, izazvala je samoubistva mnogih seljaka i uništava društvenu-poljoprivrednu mrežu u Indiji.

Zašto su mala porodična gazdinstva produktivnija od industrijske monokulture?

Produktivnija su ako gledamo sa šireg i kvalitativnog aspekta, od energetske efikasnosti… Zbog toga sam zagovornik organske poljoprivrede.

U organskoj poljoprivredi, jedan proizvođač će trošiti manje energije da bi proizveo proizvode koji će, šta više, imati veći kvalitet. Koristiće semena koje će on sam proizvoditi, neće koristiti đubriva ili pesticide koji štete okolini. Proizvodnja će se odvijati u prirodnom ciklusu, poštujući životnu sredinu, tj. čuvajući je.

Industrijski sistem poljoprivredne proizvodnje je rentabilista, zalaže se za monokulturu koja proizvodi velike količine, ali i kojoj treba mnogo veće ulaganje energije, energije, koja se na žalost,  ne računa u okviru proizvodnog sistema, kao što može biti kupovina semena, đubriva, pesticida, potrošnja energije u mašineriji, navodnjavanju, itd.

GMO u Indiji je doveo mnoge osobe do samoubistva… GMO je za poljoprivredu ono što je zelenaštvo za ekonomiju?

Sve je to deo istog sistema, i nema sumnje da je GMO zelenaštvo prehrambene industrije kao što je i nuklearna energija u proizvodnji energije. Hiljade poljoprivrednika su počinili samoubistvo ogorčeni zbog dugovanja, zahvaljujući kupovini ‘’čudotvornih’’ semena koja su se prodavala po veoma visokim cenama.

U ova tri slučaja – GMO, banka i nuklearna energija – ono što se doživljava je da postoji nedostatak odgovornosti i da je društvo ono koje plaća alarmantnim posledicama.

Martín Castelló

Povezane teme: zelenasrbija

Izvor: buenasiembra