Par uviđanja

Volela bih bezuslovno da vam svima prenesem par uviđanja.

Većina ljudi živi u strahu, pa čak i traumatizirani svime šta se dešava u svetu. U sve većem grču, ljudi nisu u stanju da se prepuste svoj lepoti života koja nas sve zajedno okružuje. Uticaj medija da izludi ljude kontradiktornim informacijama sve više steže obruč oko ljudi. Ja se i dalje nadam da će to i dovesti do sve većeg pa i krajnjeg buđenja, a ne do totalne robotizacije celokupnog društva. Sigurna sam da je većini već poznato da bilo koja vlast (lokalna ili svetska, isto mu dođe) koja radi na održavanju straha, tenzija, a i dizanju straha na sledeći nivo, pridodaje sebi moć (hrani se time) i iznova još lakše manipuliše stanovništvom. Znamo, i iz ranijih iskustava, koliko mediji ne prenose objektivno već svrsishodno. Iluzija je da država bilo šta radi u korist naroda. Iluzija je postojanje države.

Ne bih dalje da držim fokus na tome. Elem, lepota naših različitosti jeste u tome da možemo jedni od drugih učiti i rasti zajedno u svakom smislu. Ako preokrenemo fokus na bilo šta što možemo raditi, deliti, osećati, stvarati i sl. iz ljubavi, možemo sigurno razbiti dosadašnje iluzije. Često promena, preobraćaj, transformacija ili metamorfoza nije laka, ali ako istinski želimo drugačiji svet, onda trebamo ovaj i da menjamo. Ovde nema mesta kritici, već samom uviđanju. Kritika mi sada izgleda samo kao isprazna stvar koja nas drži zakopane na mestu. Ukoliko uz kritiku stoji i predlog za rešenje za određeni problem koji se šablonski pojavljuje, e to je već pokret, pomak.

Za početak, moj je predlog, da svako makar dvadesetak minuta dnevno, sedi i oslušne sebe. Ako se otklone svi oni egoistički glasovi, dolazi se do suštine. To sedenje, ne znači neminovno da se ne možemo kretati. Može se sedeti u meditaciji, ali isto tako i u plesu, u slušanju muzike koja nam diže vibraciju, stvaralačkom nagonu, zapisivanju ideja, slikanju, grljenju... Kada se dođe do suštine nas samih, strah i teror nestaju i tada spoznajemo našu iskonsku snagu, a iluzije otpadaju. Samim tim, predlog koji sledi je da pokušate da ne pratite ono čime glavni mediji žele da nas hrane (pa makar na 7 dana – za početak) i opet da se fokusirate na davanje najboljeg od vas. Sigurna sam da kada bi se svi usmerili na davanje i primanje onog najboljeg u najvećoj mogućoj meri, promenili bi ceo svet za samo tri meseca.

Kada sam bila detence, znala sam šta želim a šta ne želim. Kada sam bila tinejdžer nisam više znala ni šta hoću ni šta neću. Kasnije kao mlada odrasla osoba znala sam šta neću, ali sam se tražila i sagledavala šta stvarno želim. Sada opet znam šta želim, a šta ne želim.

Sve mi je teže rečima da izrazim ono što osećam pa ostaje na vama da tumačite šta je ’pisac’ ovde imao da kaže ;)

U svakom slučaju, sve vas bezuslovno volim baš takve kakvi jeste. 💙