- Koliko se plaća pretplata za cvrkut ptica? - Kolika je cena vazduha u novim dinarima? - Da li se hlad drveća plaća na sat ili na metar? - Da li je cena sunca ista i leti i zimi? - Da li cveće posebno naplaćuje gledanje, a posebno mirisanje? - Koliko vremena treba da se sagradi planina srednje veličine? - Da li je reka jeftinija na izvoru ili na ušću? - Izvinite, koliko ste platili što ste se rodili?
Otvorena sam za svako misljenje, ali meni ovaj kapitalizam bas smrdi. A opet ne znam kako je nekim ljudima, kako oni sami kazu, kapitalizam OK. Nije bitno koji jezik pricate ali ovaj video govori mnogo toga. Doci do bogatstva na ovaj nacin je jako tuzno i bolno. Pogledajte!! http://www.dailymotion.com/video/x7rxtu_el-agente-naranja-herencia-toxica_school#.UT6CmdaQVdY Ova verzija traje malo krace http://www.rtve.es/alacarta/videos/television/vietnam-guerra-inacabada-avance/688311/
"To shoot an elephant" is an eye witness account from The Gaza Strip. December 27th, 2008, Operation Cast Lead. 21 days shooting elephants. Urgent, insomniac, dirty, shuddering images from the only foreigners who decided and managed to stay embedded inside Gaza strip ambulances, with Palestinian civilians.
Da izgradiš od sebe osobu sa istinskim vrlinama. Da se ne ponosiš materijalnim predmetima, jer to nisi ti, već ih samo nosiš. Da shvatiš da mnogo više poštovanja zaslužuju oni koji troše manje resursa. Da odbaciš sav nepotreban luksuz. Da budeš uzor drugima, da ne učestvuješ u propagandi i marketingu smrti. Da znaš da svaka kupljena nepotrebna stvar je nečije ubistvo. Da shvatiš da vrediš i bez materijalnog, a baš tu se nalaze sloboda i istinska sreća. Da se angažuješ na stvaranju pravednijeg društva, propagiranjem humanih ideja! Da budeš srećan i zdrav!
I još puno najlepših želja!
Jovanka
Te deseo en el Año Nuevo 2010:
Que construyes de ti mism@ una persona con virtudes verdaderas. Que no te sientes orgullos@ con los objetos materiales, porque eso no eres tu, solo les llevas puestos. Que te des cuenta de que aquellos que gastan menos recursos merecen mas respeto. Que rechaces todo el lujo no necesario. Que seas ejemplo para otr@s, que no participes en la propaganda y el marketing de la muerte. Que sepas que cada cosa no necesaria que compras, significa el asesinato del alguien. Que te enteres que tienes valor sin los objetos materiales, y que justo alli se encuentran la libertad y la felicidad verdadera. Que te comprometas a crear una sociedad justa, propagando las ideas humanas! Que seas feliz y sano!
'Čoveku nisu potrebne zgrade, novac, moć ili status da bi praktikovao umetnost mira...Nebo je upravo tu gde stojimo i to je mesto za vežbu.' Murihej Uešibe osnivač plemenitog aikodo-a
03 октобар 2009
"Kada svet bude umirao podićiće se novo pleme svih boja i svih vera. To pleme će se zvati Ratnici Duge i staviće svoju veru u akciju, a ne reči." Pročanstvo Hopi indijanaca
14 септембар 2009
'Samo kada poslednje stablo bude oboreno, poslednja reka bude zatrovana i poslednja riba bude upecana, postaćemo svesni da se novac ne može jesti.' (Cree) Kri indijanci
Још једном само, о, да ми је дићи Испод живота свет умрлих нада; Још једном само, о, да ми је ићи Простором снова под видиком јада. Потајна слабост и жудња ка срећи, Скривене мисли у боји љубави, Њен поглед некад све што знаде рећи, Још једном само да је да се јави. У хармонији светлости и таме, Лик душе трајно где се од нас крије, Где свести нема већ идеје саме, Откуд бол слеће, да осећај свије. У мени о њој, о лепоти, цвећу И о младости - о још једном само, Да ми је да се моје мисли крећу, Да ми је да сам још једанпут тамо. Да ми је да сам пределима оним, Где су ми младост, сан и успомене, Код негда својих да је да се склоним С лепотом њеном што к'о мирис вене. Ил' да је гробља, сенки, ветра, звука И игре мртвих, аветиња коло, Да је болова, сећања, јаука - Знамења, да сам некад и ја вол'о. Ал' није. Ја знам сви ти дани стари, И жеље, њена туга и лепота, И нежне везе осмеха и чари Немају више за мене живота. Немају више живота ни за њу Сва њена љубав и моја страдања: Дремеж и сутон и ноћу и дању. Нама се спава. Нама се не сања. Губе се редом, труну под животом Алеје бола и поднебља плава, И моја лира са њеном лепотом, Тугом и срећом...Да је да се спава. И само каткад, ал' то ретко бива, Њу када видим посред ових зала, Прилази мени нека магла сива, Наговест бледа далеких обала. Гледећи дуго тај маглини вео, Камо се дани моји разасуше, Шири се покров велик, простран, бео, Под којим леже утопљене душе. Владислав Петковић ДИС
-Existen actualmente dos empresas en España que fabrican bombas de racimo
-En España desde 08. julio 2008. se prohíbe la fabricación de bombas de racimo y se prevé la destrucción de 5 mil piezas de las mismas
-Hasta 200 bombas salen de una bomba de racimo
-Cada día dos personas son heridas por bombas de racimo
-Numero de asesinados con armas de fuego anual: Alemania – 381, Estados Unidos – 11.127, Inglaterra – 68, etc.
Sobre este tema existen mucho más datos y mucho más exactos de los que yo dispongo.
Esto es solo una pequeña parte del mundo en el que vivimos. Estos datos dicen suficiente para que podamos comprender el mundo del materialismo, como el dinero que promueve este mundo y en que manera, y algo muy importante: en que manos se encuentra. Y cuando sepamos estos datos (hechos) deberíamos levantarnos y luchar. Las armas nunca han traído nada bueno. La mayoría de los que saben esto, estoy segura, no quiere degustar este sabor amargo. Por otro lado están los que sonríen, mientras se llenan sus bolsillos.
Nací en 44º40’ de longitud y 20º28’ de latitud de nuestro planeta Tierra. En el año 1986 tenia el honor de vivir en la ciudad mas segura del mundo. Luego, empezaron los años del hambre, las bombas, las guerras entre republicas, la expansión de la mafia, las matanzas, las armas en las calles y el riesgo diario reflejado de cualquier manera. El bombardeo era inevitable... ¿Son victimas los que perdieron la vida o nosotros que seguimos inmersos en el hedor de los poderosos?
De alguna manera me siento como perdedora, pero de otra manera me siento como campeona parcial. Soy perdedora con miles de cicatrices y memorias tristes. En cualquier caso soy campeona – no cedo. Hay mucha gente que se ha visto obligada a ceder; no podían luchar contra los ¨ grandes poderes ¨. No podían decir ¨ No ¨ a las armas y a los juegos ajenos. Ellos mismos estaban en estos juegos. Esta muy claro que no podían ganar nada con las guerras. Han perdido casi todo, la mayoría, todo. Perder la razón (el humanismo) o la vidasignifica, supongo, perder todo.
Hermanos y hermanas, todos vosotros que sentisteis y todavía sentís el mismo olor alrededor de vosotros, deberíais ser fuertes y luchadores, para que podemos acercarnos juntos a un mundo sin armas, tanto cuanto podamos a un mundo feliz y a un mundo de libertad. Al principio deberíais luchar contra esta cosa que todos llevamos en nosotros de alguna manera. El arma que es más difícil de exterminar es el egoísmo podrido.
Preko Burgosa do Bilbao, 395 km puta ka severu. Prava promena pejzaža – preko polja pravo u brda, pa sve do mora!
Bilbao – Industrijski grad ušuškan u prelepe pejzaže Viskaje. Fiestas de Bilbao; svirke i žurka na ulicama; poznata žurka od nekoliko dana; visoke peći; kišoviti dani u sred augusta; Ria (reka u kojoj se mešaju slatka i slana voda) de Bilbao; riblji mutanti u istoj; Casco Viejo (stari i najpoznatiji deo grada) i odličan provod su bili zagarantovani.
Euskadi (na baskijskom jeziku Baskija) ili na kasteljanskom (tj. španskom) País Vasco je mesto na ovom svetu sa veoma zanimljivom istorijom, jezikom, kulturom i mnogobrojnim tradicijama i mitologijom. Glavni grad ove Autonomne pokrajine je Bilbao. Baskija se deli na više oblasti, koje obuhvataju i oblasti Francuske. Sledeće oblasti se nalaze u Španiji, tj. na Iberijskom poluostrvu: 1. Araba – Alava (glavni grad: Gasteiz – Vitoria); 2. Bizkaia – Viscaya (glavni grad: Bilbo – Bilbao); 3. Guipuzkoa – Guipúzcoa (glavni grad: Donosti – San Sebastian); 4. Be Nafarroa – Navarra (glavni grad: Iruña – Pamplona), i naravno ostale informacije ako ste baš zainteresovani pronadjite na netu. :)
Заправо све ово пишем у јулу, али како сам била превише окупирана неким другим стварима и емоцијама нисам била никако спремна нити жељна писања.
Датум који је исписан горе је онај датум када сам и посетила овај музеј или сва она места која ћете видети у следећим писанијама (са наравно другим датумима).
У музеју се налази стална поставка разних и многобројних оригиналних фигурица, оруђа, оружја, одеће, обуће, тотема, типија, кануа, накита итд., из свих крајева јужног, централног и северног „црвеног“ континента. Искрено, све је то један велики лоповлук и мислим да поставка треба да буде привремена и све да се врати коме припада. Али пошто живимо у свету лопова, мафије и похлепе, вероватно ће свет ставити супер-лепак на сва уста која желе да говоре. Да ли смо се већ помирили са тим да велика супер-сила и ратна машинерија одузима оно што им се прохте и згрће паре на туђој муци? Ја нисам! И, надам се, да ћу једног дана покренути праве људе и да ће наша „сила“ бити најслађа и најразумнија свим хуманистима овог света.
До тада, ја нећу чекати, већ ћу се бацити на посао и пропагирати мир и правду. Још увек, не могу мирно да спавам.
„Преко зиме, Тарахумари живе наги у планинама које су непроходне од снега, пркосећи свим медицинским теоријама. Комунизам постоји међу њима у облику спонтаног осећаја солидарности. Може се чинити невероватним, али Тарахума Индијанци живе као да су већ одавно мртви. Они не виде стварност и црпу магичну снагу из презира који имају према цивилизацији. Неки пут оду до града, гоњени непознатом жељом за покретом, да виде, како они кажу, како је то тамо са онима који су погрешни. За њих, живети у граду значи бити погрешан. Antonin Artaud >The Peyote Dance< (Rasa izgubljenih ljudi)“ Из књиге Милана Оклопџића: „Метро“
