Ne samo što cveće ima svakodnevni sat, životinjski svet takođe prati ritam prirode. Ptice nam ukazuju na sat i godišnja doba i čak mogu upozoriti na opasnost.
Nema zvuka više karakterističnog za proleće od pevanja ptica u jutarnjim časovima. Probuditi se zbog ptica je jedan mnogo prijatniji način da se započne dan od onog kada ste izvučeni iz kandži sna jakim pištanjem budilnika.
Slično onome što se događa sa cvetnim satom, glasovi ptica se takođe čuju u različito vreme. Koncert ptica dirigovan je izlaskom sunca, stimulusima koje dobijaju iz okoline i godišnjim dobom. Kako se bliži leto, pevanje se čuje ranije. Njihov unutrašnji biološki sat odgovara dnevnom ritmu sati, migraciji, selidbi i određuje udvaranje i uzgoj.
Zanimljivo je da ne počinju pevati sve ptice u vreme izlaska sunca. Svaka vrsta ima svoj trenutak. To znači da se prva pevanja čuju pre izlaska sunca, kada je još uvek mrak, i nastavljaju se sve dok sunce ne izađe, pa i posle toga.
To bi značilo da su se ptice dogovorile, složile su se da ne pevaju istovremeno i nude nam skladan koncert.
Poj ptica prati jedan tačan vremenski niz. Grafički prikazi ovog ptičjeg sata se mogu naći na stazama prirode. Sledeći spisak prikazuje sunčani sat autohtonih vrsta i vremena u kojima se može čuti kako pevaju tokom izlaska sunca:
- 90 minuta pre izlaska sunca: Crna crvenkapa započinje koncert.
- 60 minuta pre izlaska sunca: Kos stupa na scenu.
- 40 minuta pre izlaska sunca: Zeba.
- 10 minuta pre izlaska sunca: Vrabac.
- Skoro tačno kad sunce izlazi: Čvorak.
- 10 minuta nakon izlaska sunca: Češljugar.
(U originalnoj objavi, pri linku na kraju teksta, mogu se naći slika i zvuk navedenih ptica.)
I opet popodne
U centralnim satima dana pesma ptica postaje sve slabija i slabija, dok ne nestane. Na kraju popodneva postaje uočljivija i do zalaska sunca se povećava.
Samo neke vrste ptica pevaju noću i predstavljaju izuzetak: slavuj, šumska ševa i trstenjak cvrkutić.
Sat ptica pokazuje da održavaju red dok pevaju, i na kraju dana pevaju u istom položaju.
Ali šta je uzrok jutarnjeg koncerta ptica? To su pesme kojima obeležavaju teritoriju i na proleće su posebno intezivne. Samo mužjaci pevaju kako bi privukli ženke i držali suparnike podalje. Cilj je da upoznaju ženke da su spremni za parenje i to čine najglasnijim pevanjem, najvećim intenzitetom i najjačom frekvencijom.
Jačina je odlučujuća. Što višlje mužjak peva, čini se da je bolji fizički i ima više mogućnosti da bude izabran od strane ženke.
Određeni repertoar strofa i varijacija pevanja takođe imaju efekat privlačenja ženki, a zajedno sa jačinom pevanja povećava se zaštita teritorije.
Mlade ptice se uče pevati pokušavajući da imitiraju odrasle ptice. Može trajati do 100 dana da savladaju pesme i na taj način da nauče ‘’jezik’’.
Ptice u ritmu velikog grada
Istraživači su otkrili da život grada menja biološki ritam ptica. Svetlost i buka velikog grada utiču na ponašanje pevanja i unutrašnjeg sata.
Da bi se mogle takmičiti sa prevladavajućom bukom, neke ptice značajno povećavaju glasnoću svoje pesme ili koriste kreativna rešenja. Neke postaju pravi vrištači, a druge menjaju svoj prirodni ritam pevanja.
Na primer, slavuji eksponencijalno povećavaju glasnoću svoje pesme u gradu u poređenju sa onima u prirodnom okruženju. Ujutro, kada započne saobraćaj, viču protiv buke što im predstavlja jedan ogroman napor.
Na sličan način ovo se dešava i sa velikom senicom. U gradu zvižde mnogo glasnije, mnogo brže i kraće nego u prirodi. Računaju na više frekvencije i smanjuju vreme pauze između pevanja da bi se razlikovali od niskih frekvencija, šumova i huke grada.
Po prirodi nežan poj crvendaća nije odgovarajuć da bi se nadmetao sa gradskom bukom. Tako je crvendać razvio taktiku da bi se mogao čuti: peva noću. Gradski crvendać postaje noćna ptica iako to po prirodi nije. To znači da uživa manje sati sna i regeneracije, kao i više stresa.
Kos takođe menja svoj unutrašnji sat u velikom gradu. Gradski kos ima u proseku 40 minuta više aktivnosti od svojih srodnika u prirodi, a i dan mu takođe počinje ranije. To znači da njegov unutrašnji sat radi brže i osetljiviji je od onih koji žive u prirodnom okruženju.
Evolucija ptica u gradu odvija se u jednoj vrsti brze kamere. Ovom strategijom one se mogu prilagoditi bučnom i veoma osvetljenom životu velikih urbanizacija. Stoga je gradski život, kao i za čoveka, veliki pokretač stresa. Ali, za razliku od ljudi, ptice ne mogu zatvoriti dvostruke prozore i privremeno se izolovati od neprekidne buke.
Kako u gradu tako ni na selu ne bi trebali prestati da obraćamo pažnju na zov prirode i da slušamo poj ptica u toku dana, pa i da možemo uživati u identifikaciji svake pesme koju ptica emituje.
Нема коментара:
Постави коментар