El vendedor de sueños

Al mundo actual se a ido diluyendo poco a poco, entre muchas de las problemáticas que existen en el, una de las mas importantes es el haber perdido la fe. Este cortometraje nos muestra la historia de un vendedor de sueños quien esta convencido que aun existen personas que tienen esa chispa de vida, que les hace posible materializar sus sueños.

I TheMindsJournal

When the Universe has put you thru...

Happy J

I am the manifestation of my soul. Inner me is reflected out of myself. The heart is my center of universal vortex. The forest is my great teacher, my home; where infinite wisdom teaches me, during the dark night, about the lights of all known and unknown beings. And it shows me the childish smile, which crosses the limits of fear and invites the awakening of the unknown.

Everything unknown is an illusion. By looking deep within us, we can find the knowledge of the hidden lights. When we connect with this consciousness, we realize that all knowledge is within ourselves. You just need to wake it up, to see everything clearly. The mirror is reflected from the inside out and backwards. I am You, and You are Me.

06.05.2020 WHITE CRYSTAL MIRROR Kin:38

U ritmu s prirodom: sat ptica

Ne samo što cveće ima svakodnevni sat, životinjski svet takođe prati ritam prirode. Ptice nam ukazuju na sat i godišnja doba i čak mogu upozoriti na opasnost.

Nema zvuka više karakterističnog za proleće od pevanja ptica u jutarnjim časovima. Probuditi se zbog ptica je jedan mnogo prijatniji način da se započne dan od onog kada ste izvučeni iz kandži sna jakim pištanjem budilnika.

Slično onome što se događa sa cvetnim satom, glasovi ptica se takođe čuju u različito vreme. Koncert ptica dirigovan je izlaskom sunca, stimulusima koje dobijaju iz okoline i godišnjim dobom. Kako se bliži leto, pevanje se čuje ranije. Njihov unutrašnji biološki sat odgovara dnevnom ritmu sati, migraciji, selidbi i određuje udvaranje i uzgoj.

Zanimljivo je da ne počinju pevati sve ptice u vreme izlaska sunca. Svaka vrsta ima svoj trenutak. To znači da se prva pevanja čuju pre izlaska sunca, kada je još uvek mrak, i nastavljaju se sve dok sunce ne izađe, pa i posle toga.

To bi značilo da su se ptice dogovorile, složile su se da ne pevaju istovremeno i nude nam skladan koncert.

Poj ptica prati jedan tačan vremenski niz. Grafički prikazi ovog ptičjeg sata se mogu naći na stazama prirode. Sledeći spisak prikazuje sunčani sat autohtonih vrsta i vremena u kojima se može čuti kako pevaju tokom izlaska sunca:

- 90 minuta pre izlaska sunca: Crna crvenkapa započinje koncert.

- 60 minuta pre izlaska sunca: Kos stupa na scenu.

- 40 minuta pre izlaska sunca: Zeba.

- 10 minuta pre izlaska sunca: Vrabac.

- Skoro tačno kad sunce izlazi: Čvorak.

- 10 minuta nakon izlaska sunca: Češljugar.

(U originalnoj objavi, pri linku na kraju teksta, mogu se naći slika i zvuk navedenih ptica.)

I opet popodne

U centralnim satima dana pesma ptica postaje sve slabija i slabija, dok ne nestane. Na kraju popodneva postaje uočljivija i do zalaska sunca se povećava.

Samo neke vrste ptica pevaju noću i predstavljaju izuzetak: slavuj, šumska ševa i trstenjak cvrkutić.

Sat ptica pokazuje da održavaju red dok pevaju, i na kraju dana pevaju u istom položaju.

Ali šta je uzrok jutarnjeg koncerta ptica? To su pesme kojima obeležavaju teritoriju i na proleće su posebno intezivne. Samo mužjaci pevaju kako bi privukli ženke i držali suparnike podalje. Cilj je da upoznaju ženke da su spremni za parenje i to čine najglasnijim pevanjem, najvećim intenzitetom i najjačom frekvencijom.

Jačina je odlučujuća. Što višlje mužjak peva, čini se da je bolji fizički i ima više mogućnosti da bude izabran od strane ženke.

Određeni repertoar strofa i varijacija pevanja takođe imaju efekat privlačenja ženki, a zajedno sa jačinom pevanja povećava se zaštita teritorije.

Mlade ptice se uče pevati pokušavajući da imitiraju odrasle ptice. Može trajati do 100 dana da savladaju pesme i na taj način da nauče ‘’jezik’’.

Ptice u ritmu velikog grada

Istraživači su otkrili da život grada menja biološki ritam ptica. Svetlost i buka velikog grada utiču na ponašanje pevanja i unutrašnjeg sata.

Da bi se mogle takmičiti sa prevladavajućom bukom, neke ptice značajno povećavaju glasnoću svoje pesme ili koriste kreativna rešenja. Neke postaju pravi vrištači, a druge menjaju svoj prirodni ritam pevanja.

Na primer, slavuji eksponencijalno povećavaju glasnoću svoje pesme u gradu u poređenju sa onima u prirodnom okruženju. Ujutro, kada započne saobraćaj, viču protiv buke što im predstavlja jedan ogroman napor.

Na sličan način ovo se dešava i sa velikom senicom. U gradu zvižde mnogo glasnije, mnogo brže i kraće nego u prirodi. Računaju na više frekvencije i smanjuju vreme pauze između pevanja da bi se razlikovali od niskih frekvencija, šumova i huke grada.

Po prirodi nežan poj crvendaća nije odgovarajuć da bi se nadmetao sa gradskom bukom. Tako je crvendać razvio taktiku da bi se mogao čuti: peva noću. Gradski crvendać postaje noćna ptica iako to po prirodi nije. To znači da uživa manje sati sna i regeneracije, kao i više stresa.

Kos takođe menja svoj unutrašnji sat u velikom gradu. Gradski kos ima u proseku 40 minuta više aktivnosti od svojih srodnika u prirodi, a i dan mu takođe počinje ranije. To znači da njegov unutrašnji sat radi brže i osetljiviji je od onih koji žive u prirodnom okruženju.

Evolucija ptica u gradu odvija se u jednoj vrsti brze kamere. Ovom strategijom one se mogu prilagoditi bučnom i veoma osvetljenom životu velikih urbanizacija. Stoga je gradski život, kao i za čoveka, veliki pokretač stresa. Ali, za razliku od ljudi, ptice ne mogu zatvoriti dvostruke prozore i privremeno se izolovati od neprekidne buke.

Kako u gradu tako ni na selu ne bi trebali prestati da obraćamo pažnju na zov prirode i da slušamo poj ptica u toku dana, pa i da možemo uživati u identifikaciji svake pesme koju ptica emituje.

Izvor: https://elcorreodelsol.com/articulo/el-reloj-de-los-pajaros-los-cantos-que-despiertan-en-las-primeras-horas-de-la-manana?fbclid=IwAR0GzRi5v-91qGPCJsTn7UOqDeyimRtn9vUClVAdS7oPvBtmagv-eQ3rgps

Vender tu coche en Serbia 2019

Si deseas vender tu coche, publicas un anuncio en una pagina web (por ejemplo) y esperas las llamadas. Lo que puedes esperar es que la gente va a intentar o conseguir bajar el precio. Bueno, no sé de qué depende pero me parece que en Serbia (o en los Balcanes), puedes esperar también y lo inesperado.

Un patrón:

Cada semana de mi vida, veo el mismo patrón. Este patrón es el siguiente: cada evento se puede dividir en millones de partes y se puede hacer una película de cada parte.

Una llamada que cambia la percepción:

Hace poco he recibido una llamada. La señora me ofrece que le llevo mi coche a su casa (a unos 50km lejos de la ciudad de Belgrado). También, me ha pedido el favor, muy ´amablemente´, si es posible que lleguemos a un acuerdo. Si llegamos a ese acuerdo, nos vamos a quedar muy amigas para toda la vida.

Un acuerdo inolvidable:

‘Ya mañana me puedes traer tu coche, hacemos el papeleo, te doy la mitad de dinero y en un mes te doy el resto.’

Silencio.

‘Ya sabrás donde vivo, y luego te voy a dar el queso casero, los huevos y el cerdo ´´arreglado´´. Así, ya veras, quedáremos muy amigas para toda la vida.’ – dijo una señora a una vegana.

Me quedo en blanco.

Kakvi su ti parkovi takav ti je život u Srbiji - Maria Milojković

Tekstovi Marie Milojković su vredni čitanja. Kroz refleksije i povlačenjem paralela  onoga što se dešava u Srbiji i onoga kakvo je društvo danas na ovim prostorima, pokazuje da ipak još uvek potoje ljudi koji iskreno brinu... ali i ne sede skrštenih ruku...

''Ne mogu da živim kao da me se stvari oko mene ne tiču, jer baš te stvari utiču na moj i život mojih najbližih. Hoću da doprinesem tome da nama bude bolje. Život se sastoji i u davanju, u tome da smo mi deo nečega većeg od sobe u kojoj spavamo i gledamo televiziju. Dok god nešto pozitivno ne dajemo okruženju jer to nama znači, nećemo biti zadovoljniji.'' 

Više možete pročitati ovde: https://mariamilojkovic.com/sr/2019/04/10/kakvi-su-ti-parkovi-takav-ti-je-zivot-u-srbiji/

''Humano''

Premijerno na youtube-u film ''Humano'' (Čovek).

''Čovek je dokumentarac koji pripoveda putovanje jednog mladića planinama Anda, u društvu samo jedne kamere, dvesta pitanja i žudnjom da otkrije poreklo čoveka. U Q’eros se nalazi sa šamanom koji mu objašnjava da pre nego što se odgovori na njegova pitanja, on treba naučiti biti Čovek.''

Titlovi omogućeni na više jezika (grčki, španski, francuski, turski, engleski, portugalski, nemački, italijanski).

Ceo film (HD)

Reci NE plastici!

Da li ste navikli vaše prodavce na pijaci (i u radnjama) da ste vi oni koji ne uzimate kese? Nosite cegere sa sobom? A ipak pre stavljanja voća i povrća u ceger stavljate to isto u manje kese?

Postoje drugi načini da se izbegne korišćenje plastičnih kesa. Evo na primer, ne morate ni kupovati vrećice već možete reciklirati stare zavese, pamučne pelene i slične materijale. Na fotografijama su sašivene vrećice za voće i povrće, koje su lagane i ne utiču na gramažu. Za četiri ovakve vrećice je bilo potrebno oko 15 minuta vremena da bi bile sašivene.

Volela bih da podstaknem sve da više misle, ali ne samo da to ostane na rečima (mislima) već da se isto tako te misli pretoče u dela.

U vremenu kada se sve svodi na kupi-baci, na instant proizvode, instant osećanja, instant odnose, i dr. instant-instante, vreme je da razmislimo o nekim dugoročnijim planovima. Dugoročnost življenja i čuvanja naše planete da bi i pokolenja imala makar delić onoga u čemu, još uvek, mi možemo uživati.

Por Todo el Tiempo

Loli Cosmica

Kakav god da je, volite svoj život i iskoristite priliku da svakog trenutka naučite nešto. Živite u ljubavi i cenite na najbolji mogući način priliku koja vam je data da prođete ovakvo jedinstveno iskustvo. Zapamtite, svaki trenutak je neponovljiv❣️

Humus

Sastojci:

• 300 gr sirove leblebije
• 1/4 šolje tečnosti u kojoj je kuvana leblebija
• sok od pola limuna
• 1 1/2 supena kašika susamovog putera (tahin)
• 2 čena belog luka
• 1/2 kašičice morske soli
• 2 supene kašike maslinovog ulja
• peršun

Priprema:

Leblebije potopiti prethodno veče da odstoji celu noć u vodi i nakon toga kuvati 2 1/2 do 3 sata.

Ocediti leblebije i ostaviti sa strane 1/4 šolje tečnosti. Ostale sastojke staviti u blender, dodati tečnost i miksati dok masa ne bude potpuno glatka. Sipati u činiju i napraviti plitko udubljenje u sredini humusa. Sipati 1 do 2 supene kašike maslinovog ulja, te začiniti peršunom i/ili alevom paprikom.

Humus služiti ohlađen uz tostiran hleb ili kukuruzne čips tortilje.

Španija će kažnjavati sa do 30.000€ one koji tuku i napuštaju svoje ljubimce

Kažnjavanje je deo izmene Zakona o zaštiti kućnih ljubimaca. Zlostavljanje ili napuštanje psa ili mačke se smatra ozbiljnim prekršajem.

U oblasti napuštanja ili zlostavljanja životinje je veoma bitno imati jaku pravnu pozadinu, nešto što je oduvek u Španiji bilo slabo. Trenutno u Španiji se svake godine napusti oko 140.000 pasa. Ali sada je zakon napravio korak unapred. Zlostavljati ili napuštati pse i mačke biće kažnjavano sa do 30.000€ i smatra se teškim prekršajem.

Sa ovim novim pravilom, Španija se pridružuje listi zemalja koje preduzimaju zakonske mere protiv napuštanja i zlostavljanja životinja. Zakon o zaštiti kućnih ljubimaca, usvojen 1990. godine, predviđaće novčane kazne do 30.000€ za one koje zlostavljaju ili napuste kućne ljubimce.

Ovaj zakon takođe zabranjuje azilima ubijanje životinja, pošto neki azili to rade ukoliko životinja nije udomljena u roku od 10 ili 20 dana od dana dolaska u azil.

Koje su mere protiv zlostavljanja životinja u drugim zemljama?

Ujedinjenjo Kraljevstvo: Početkom XX veka, bila je prva zemlja koja je predstavila zlostavljanje životinja kao zločin. Trenutno, njeno zakonodavstvo prepoznaje pet osnovnih sloboda za životinje (garantovanje njihove ishrane, udobnosti, zdravlja i dobrobiti). A britanski Zakon o zaštiti divljih sisara iz 1996. godine kažnjava zlostavljanje životinja novčanim kaznama i do šest meseci zatvora.

Urugvaj: Od 2014. godine postoji zakon protiv zlostavljanja životinja koji se smatra avangardom u ovoj oblasti, kojim se utvrđuju sankcije do dve godine zatvora za one koji ubiju domaću životinju; kazne do 68 hiljada pezosa (nešto malo manje od 2.000€) za zlostavljanje i takođe uključuje zabranu cirkusa sa životinjama i zoološkim vrtovima, iako samo u nekim slučajevima.

Meksiko: U januaru 2014. godine stupio je na snagu zakon koj se kažnjava zatvorom od šest meseci do dve godine zatvora i kaznama od 50 do 100 minimalnih zarada (plata) onima koji povređuju životinje zbog okrutnosti i zlostavljanja.

Nemačka: Propisuje do dve godine zatvora zbog zlostavljanja životinja.

Francuska: Maksimalna kazna u Francuskoj za zlostavljanje životinja je do dve godine zatvora i 30.000€ novčane kazne. Osim toga, kažnjavaju se teška dela okrutnosti prema domaćim životinjama, uključujući i napuštanje.

SAD: Svaka država ima veoma različita pravila. New York, na primer, kažnjava sa 1.000 dolara ili propisuje kaznu do jedne godine zatvora zbog mučenja, zlostavljanja ili napuštanja životinje koja završi smrću. Može se povećati  na pet hiljada dolara kada su uključene sadističke ili amoralne prakse.

Preuzeto sa: ideal.es

Pasta con 3 setas del bosque - Testenina sa šumskim gljivama

Pasta con 3 setas del bosque - Testenina sa šumskim gljivama

Ingredientes:

       -          100 gr de pasta

       -          300 gr de setas (gírgola - Pleurotus ostreatus, seta de arroz - Volvariella volvacea, níscalo - Lactarius deliciosus)

       -          200 ml de crema de avena para cocinar

       -          semillas de calabaza 

       -          un diente de ajo

       -          pimienta negra

       -          sal

       -          perejil

       -          especias mixtas

       -          aceite

Modo de empleo:

      1.       En una sartén poner las setas y saltearlas hasta que pierden el agua. Echar un poco de aceite y dejar las setas un par minutos mas, luego hay que añadir un diente de ajo cortado fino. Freírlo un par de minutos mas y echar un poco de pimienta negra, sal, perejil y las especias mixtas. Después, echar la crema de avena para cocinar y dejar unos minutos mas hasta que la crema no se pone un poco densa.

      2.       A parte, en una olla se cocina la pasta.

      3.       En la sartén (sin aceite) se añaden unas cuantas semillas de calabaza crudas. Están hechas cuando empiezan a abrirse.

En un plato echar la pasta cocida, por encima echar las setas con la crema y al final las semillas de calabaza.

Testenina sa šumskim gljivama

 Sastojci:

       -          100 gr testenine

       -          300 gr gljiva (bukovača - Pleurotus ostreatus, slamnjača - Volvariella volvacea,rujnica - Lactarius deliciosus)

       -          200 ml kreme za kuvanje od ovsa

       -          golice

       -          jedan čenj belog luka

       -          biber

       -          so

       -          peršun

       -          vegeta bez soli i bez aditiva

       -          ulje

Način pripreme:

      1.       U tiganj sipati gljive i dinstati ih dok ne izgube vodu. Dodati malo ulja i ostaviti ih na vatri još dva tri minuta. Nakon toga dodati sitno iseckan čenj belog luka. Ispržiti sve zajedno još koji minut, i polako dodavati malo bibera, so, peršun i vegetu. Posle, dodati kremu od ovsa za kuvanje i ostaviti na tihoj vatri dok se krema malo ne zgusne.

      2.       U jednoj šerpi sa strane skuvati testeninu.

      3.       U tiganj (bez ulja) staviti sirove golice. Gotove su tj pečene su kada počnu da se otvaraju.

Na tanjir staviti testeninu, preko sipati gljive sa kremom i na kraju sipati pečene golice.

Sarma a gusto

Antes de empezar el invierno en los Balcanes, la gente prepara la comida para invierno. Ahora con todos los cambios, así y con el capitalismo, la fruta y verdura se puede comprar en cualquier momento. Pero, la col ''fermentada'' en sal aun se hace casera.

En España se puede comprar en Carrefour, la parte donde se venden los productos Rumanos, o en las tiendas serbio-romanas-búlgaras.

Hablando de esta col fermentada, se puede decir que es una fuente de la vitamina C; y es muy importante consumirla en el invierno (o los días mas fríos del invierno). Incluso quita la resaca ;)

Sarma en turco significa algo que se enrolla en alguna hoja. Así, si no tienen la hoja del col fermentada (pero esta hoja le da a sarma un sabor especial) pueden utilizar por ejemplo las acelgas, la hoja de parra, las flores de calabaza, etc.

En esta ocasión la receta que les estoy ofreciendo le doy nombre ''Sarma al gusto''. Es una receta muy agradecida y lo estoy escribiendo de esta manera, por que pueden añadir los ingredientes que tienen en cualquier momento en casa, y lo que les gusta. Tampoco no hay la medida exacta, simplemente añaden la cantidad que quieren o lo necesiten para tantas y tantas personas.

Relleno que he hecho hoy es el siguiente:

• -          el aceite (de girasol - es muy habitual consumirlo en los Balcanes);
• -          una cebolla cortada;
• -          una pequeña taza de arroz;
• -          un poco de amaranto;
• -          un poco de avena en grano;
• -          un poco de nuez molida;
• -          los cuatro ingredientes de arriba he añadido de una cantidad igual;
• -          la sal de Himalaya;
• -          la pimienta negra;
• -          un poco de perejil;
• -          las especias mixtas (tienen la foto abajo);
• -          un poco de pimentón de la vera;
• -          el laurel.

Modo de hacerlo:

Cortar la cebolla en las partes pequeñas (cubitos). En una sartén echar aceite y sofreír la cebolla al fuego lento hasta que no se hace cristalina. Luego hay que añadir todos los ingredientes al gusto, y se sofríen un par de minutos más. Quitar del fuego y se deja enfriarse un poco, para que no se quemen las manos en el momento de enrollarlo en las hojas.

Enrollar en las hojas la masa, es la cosa que no es complicada, simplemente después de primeras 2 o tres sarmas ya se pueden sentir como lxs expertxs. Hay que estrechar la hoja en una palma de la mano abierta. Añadir dos o tres cucharas de la masa (relleno) a la hoja. Suavemente se enrolla desde la raíz de la mano hasta los dedos (hay que apretar un poco). Las partes de los lados que estén sueltos hay que empujar dentro del relleno con un dedo.

En una olla al fondo se coloca una hoja o dos (depende del tamaño de la olla), para que las sarmas no se peguen al fondo. Ordenar las sarmas en la olla así que se queden apretadas unas con otras y no se abren mientras se cocinan. Por encima de las sarmas hay que cubrirlas con otras hojas, y otra vez pueden poner más sarmas por encima. Al final echar el agua, suficiente para cubrir todas las sarmas y al lado se echan las hojas de laurel.  

Poner la olla en el fuego lento y cuantas más horas se cocina, saborea mejor.

Lo más bueno de las sarmas es que no se ponen malas tan rápidamente y se pueden comer entera semana.

Unknown head

Finally Dropkick

Finally in Belgrade :)
http://www.dropkickmurphys.com/tour/

La misma libertad - Jednaka sloboda

JEDNAKA SLOBODA. REFLEKSIJE O OSLOBOĐENJU ŽIVOTINJA I ANARHIJI.

        0.      - Ko smo?

      Pre nego što počnemo, verujemo da je potrebno da svaka osoba koja želi da pročita ovu libretu, upozna malo motive koji su nas naveli da je objavimo, kao i ko je zbor koji je to izveo.

      Ovaj tekst je u principu bio jedan razgovor ponuđen od strane našeg kolektiva sa motivom Oslobađajuća Jesen CNTa iz 2010 godine, pod nazivom „Oslobođenje životinja iz ugla anarhiste''. Na osnovu navedenog razgovora postavili smo sebi za cilj da ga objavimo i izvučemo pisane kopije da bi ih kasnije delili.

      Mi smo kolektiv udružen zajedničkim osećajem nepravde koja proizvodi situaciju ne-ljudskih životinja, u našem društvu. Sastali smo se na redovnoj sednici da bi organizovali aktivnosti za koje verujemo da mogu da se suoče sa nepravdom. Iako se ne definišemo kao jedan anarhistički kolektiv, načini na koje funkcionišemo savršeno se uklapaju unutar tih parametara. I iako svi koji smo u ovom kolektivu ne mislimo isto, kako ne verujemo da je ovo potrebno da bi zajedno radili, već da se podudaramo minimalno, tj. da sve životinje, kako ljudske tako i ne-ljudske, imamo naše lične interese koji zaslužuju isto poštovanje i pažnju.

      Objavljivanjem ove librete ne želimo nametati naše mišljenje, već ćemo govoriti iz našeg ugla, i kako mi vidimo kako stoje stvari na jedan skroman i jednostavan način. Naša namera je da vas pozovemo da razmislite o situaciji u kojoj se nalaze ne-ljudske životinje. Ono što želimo je da vam ispričamo kako vidimo problem eksploatacije životinja, kako nam se čini i šta radimo da bi promenili ovu situaciju.

      U toku teksta (koji je revidiran i proširen prepis razgovora) ponovićemo zamenicu mi, i kada to uradimo govorimo o osobama koje čine ovaj zbor.

      Struktura razgovora će biti na sledeći način:

      Prvo ćemo početi sa definisanjem određenih termina koji će se koristiti u toku razgovora, i možda niste svi upoznati sa njima.

      Kasnije ćemo nastaviti vrlo kratko sa objašnjavanjem istorije oslobođenja životinja i odnos sa anarhizmom. U nastavku ćemo razgovarati o tome kako vidimo problem eksploatacije životinja, zašto želimo oslobođenje životinja i šta želimo da uradimo da bi se jednog dana to i postiglo. I na kraju ćemo pričati o otežavajućim okolnostima i ograničenjima.

          1.      - DEFINICIJE

-          Antropocentrizam je jedan filozofski koncept ili ideja koja se zasniva na ljudskom biću, čoveku, kao centru svih stvari i absolutni superioritet prirode. Različiti su razlozi koji ga brane: metafizički kriterijumi, posedovanje određenih intelektualnih, lingvističkih kapaciteta, održavanje određenih odnosa, itd.

      Svim ovi razlozima fali osnov ako ih proučavamo temeljno. Ako se oslanjamo na posedovanje određenih kapaciteta, kao intelektualnih, lingvističkih ili kreativnih uvidećemo da i druge ljudske životinje ih takođe ne poseduju, i koji zaslužuju našu pažnju.

      Antropocentrizam je bila jedna dominantna ideja od nastanka prvih civilizacija. To je način mišljenja koji se javlja sa najviše snage od doba renesanse i kao evolucija monoteizma, nasleđen od hrišćanske religije: ''Bog je stvorio zemlju za čoveka''. Od doba renesanse, ljudsko biće postaje merilo svih stvari, sva druga živa bića su samo predmet eksperimentisanja i naučne analize.Od tada antropocentrizam je bio izgovor za napredno varvarstvo i kapitalizam.

-          Neizbežna posledica antropocentričnog verovanja je specizam. Ovaj termin je prvi put zaveden 1970 od strane psihologa Richard Ryder i to je diskriminacija na osnovi vrste (ili vrsta).

      Specizam kao i rasizam ili seksizam je jedna diskriminacija osnovana na nepravednim razlikama određenih po volji ili iz hira.

      Kako specizam tako i antropocentrizam zagovaraju superiornost čoveka nad ostalim bićima na zemlji i to uključuje jedan odnos dominacije nad ostalim životinjama.

-          Oslobođenje životinja je ime koje je dato pokretu koji brani interese ne-ljudskih životinja.

      Ponekad se u pokretu oslobođenja životinja uključuje ceo pokret odbrane životinja, bez razlika između dobročinitelja, neodobročiniteljai abolicionista.

    

      Dobročinitelji veruju u zakonske reforme, i poboljšanja uslova smrti i eksploatacije životinja, kao i smrti bez patnje.

      Neodobročinitelji, iako je njihov krajnji cilj abolicija, koriste strategije dobročinitelja, tražeći zakonske reforme i poboljšanje uslova, pošto misle da će se zakon menjati malo po malo.

      Mi razumemo pojam oslobođenja životinja unutar oblasti abolicionista, koji ima za cilj okončanje ropstva životinja bez i jedne vrste koncesije.

      Za nas oslobođenje životinja uključuje ljudske i ne-ljudske životinje, ono što želimo je sloboda za sve pojedince. Borimo se da bi postigli aboliciju životinjskog ropstva pretežno preko informisanja i osvešćavanja.

-    

            1944 godine, Donald Watson i Elsie Shrigley su uveli termin ''veganizam'', iako su mnogi abolicionisti već usvojili ove principe ranije, ali nisu bili definisani i grupisani pod jednim konceptom. Veganizam je postao deo ideologije oslobođenja životinja iz očiglednih razloga. Naš način na koji razumemo veganizam je stav poštovanja prema svim životinjama, suprotno određenim praksama i konzumiranja proizvoda dobijenih od njihovog iskorišćavanja ili smrti.

      Veganizam uključuje ne jedenje i oblačenje nijednog proizvoda životinjskog porekla, niti korišćenje proizvoda koji sadrže životinjske sastojke ili su eksperimentisani na njima, kao ni učestvovanje u spektaklima gde se iskorišćavaju životinje.

      Pored toga, kao što ćemo malo kasnije objasniti, takođe nas brine eksploatacija ljudskih životinja. Pokušavamo da primenimo najsvesniju potrošnju, a to je već u ovom slučaju veoma teško, pošto ono što se dešava u ovom društvu podrazumeva iskorišćavanje i ljudskih životinja.

       2.      - ANARHIZAM I OSLOBOĐENJE ŽIVOTINJA: ISTORIJA JEDNOG PRISTUPA.

-          Prisutnost oslobođenja životinja unutar anarhizma je nešto veoma skorašnje, tako da čini deo tradicionalnog oslobađanja i mnoge ljude dovodi da na to gleda sa sumnjom. Na sreću, anarhizam se nikada nije karakterizovao da poštuje tradicije samim činjenicama kakve su.

-          Neki autori kao što su Reclus i Kropotkin pokazali su jedan pogled ka životinjama drugačijim nego uobičajenim, ali takođe nisu bili neka relevantna osnova za ono što će doći kasnije.

-          U liberalnim medijima se ponekad aludira na naturiste libertere ranog dvadesetog veka kao referencu i presedan. Ono što mi znamo, vegeterijanizam naturista, i njihovo izlaganje generalno, bili su više usmereni ka jednoj novoj usklađenoj viziji prirode i čoveka, nastojeći da se ojača individualni razvoj na svim nivoima. Odatle potiče značaj koji se daje negi tela, vežbi, naturizmu, higijeni i vegeterijanskoj ishrani. Ali, iako je tačno da su odbacivali ubijanje životinja za jelo i smatrali da je to zločin, ni u kom slučaju ono što se razmatralo s naše strane kao postupanje ka drugim životinjama u potrazi za novim načinom odnosa sa onima koji se smatraju individuama sa sposobnostima i interesovanjima vredih poštovanja. To je ono za šta smo mi zainteresovani. 

-          Oduvek su postojali pojedinci koji su prihvatali vegetarijansku ishranu i koji su osećali empatiju ka ostalim životinjama, ali se nikada nije formulisalo teorijski niti se odražavalo značajno u praksi do sedamdesetih godina, sa rođenjem pokreta za oslobođenje životinja. Ne bismo ulazili u detalje, pokret za oslobođenje životinja, može se reći, da je rođen u Engleskoj krajem šezdesetih, početkom sedamdesetih. U Engleskoj je već postojala šira organizaciona tradicija oko dobrobiti životinja (kako bi nazvali Animal Welfare) koja je tražila da životinje ne pate više od potrebnog (sa svim što to uključuje). Karakterisala se vođstvom političkih strategija, preko legalnih medija koji su tražili promene u zakonodavstvu (npr. bolje uslove na farmama, restriktivne mere u lovu, itd.). Krajem šezdesetih godina, mnogi aktivisti su se osetili prevarenim neefikasnošću ovih oblika delovanja, i odlučili su da promene legalnu akciju direktnom akcijom. Ne zbog ideoloških pitanja, već zbog pitanja efikasnosti. Rezultati govore sami za sebe, i bodrimo da se upozna istorija ovog pokreta zato što je prepuna primera određenih praksi,  ostvarenih glavom i strateškim mišljenjem, a u velikoj meri su pomogle da se ostvare ciljevi.

      Da navedemo nekoliko primera i da se čuju neka od imena koja to zaslužuju. Godine 1964 osnovano je udruženje The Hunt Saboteurs Association (Udruženje Sabotera Lova), nastalo sa namerom da se sabotira lov direktnom akcijom. Umesto da se pravi kampanja gde bi vlada zabranila ili regulisala na najstriktniji način lov na lisice, saboteri lova išli su na lovišta da pokušaju da spreče, na najlegalniji način, lovce: uzbunjivanjem lisica, dezorijentisanjem pasa, praveći buku, itd. Neki od aktivista sabotaže lova primetili su da je ovo nedovoljno, da se nije obustavio lov, iako se smanjivala efektivnost, još uvek su umirale mnoge životinje ili su doživljavale situacije panike i anksioznosti. Pored toga javno mnjenje se fokusiralo na sukobljavanje između lovaca i sabotera a ne na eksploataciju životinja. Tako se osnovao, 1972, The Band of Mercy (Grupa Milosrđa) koji je počeo da usredsređuje svoje akcije na trenutke pred lov, kada se pokušavalo da se spreči lov, na primer, napadom na automobil lovaca. The Band of Mercy je bio početak direktne ilegalne akcije za oslobođenje životinja. Nakon kratkog vremena počeli su da dotiču i ostala polja, tako su 1973godine zapalili jednu laboratoriju za vivisekciju u izgradnji, što je bila prva akcija protiv vivisekcije i prvi put se požar koristio kao medij, taktika koju je pokret prihvatio kao svoju i koja je dala dobre rezultate. ’73 su ponovo koristili vatru, ovog puta protiv dva broda koja su namenjena za ubijanje foka, postižući uništenje firme. I te godine se nije odvilo ubijanje foka u zalivu Wash i nikada se više nije praktikovalo.

      Nakon par godina, ova grupa je nestala da bi otvorila put Frontu Oslobođenja Životinja (Animal Liberation Front - ALF), koja je više nego jedna organizacija, kao takva nije organizacija, već jeto jedno ime vezano za neke principe, ciljeve i prakse, pod kojim ko god hoće može da radi. O ALF ima dosta informacija tako da nećemo govoriti mnogo više o tome, samo ćemo reći da i danas funkcioniše, skoro na celom svetu i izgleda da neće prestati, iako se mnogi/e aktivisti/tkinje hapse.

      Takođe bi da podsetimo na Lige Oslobođenja Životinja, čiji je osnovni cilj bio ući u laboratorije vivisekcije da bi izneli, što je više moguće, informacije i raširiti reč o situaciji životinja. Rad liga oslobođenja životinja bilo je fundamentalno da englesko društvo (a samim tim i ceo svet) postane svesno šta se to tamo unutra dešavalo. Dobro, oni koji su zainteresovani mogu naći dosta informacija na internetu i nekoliko knjiga koje govore o ovoj temi (Knjige: ‘’Protiv svih prognoza’’, ‘’R-209: govori front oslobođenja životinja’’, ‘’Paleći plamen revolucionarnog ekologizma’’.

-          Vraćajući se na ono što nas brine, anarhizam, u svojoj suštini, je skup ideja i diskusije u stalnoj evoluciji, nikada zatvorenih samih po sebi (ili makar bi to bilo poželjno). Pre nekoliko dekada, anarhisti su videli homoseksualnost kao devijaciju i masturbaciju kao jednu degenerisanu praksu i neprirodnu (pogledati ‘’Anarhizam i homoseksualnost’’, Richard Cleminson). U pozadini, svi živimo u jednoj konkretnoj epohi sa određenim vrednostima i to utiče u momentu interpretiranja stvarnosti. Odatle vidimo svetlo na kraju tunela, mislimo da se odbacivanje mnogih ideja antispecista ne duguje tome da nisu dovoljno argumentovane i važne, već da se duguje kulturalnim uslovima koje ćemo komentarisati u toku ovog razgovora. Zbog toga ne odustajemo u našim naporima, jer ovo se već desilo i sa drugim temama i nastaviće da se dešava, ideje evoluiraju i obogaćuju se i anarhizam nije nepromočiv, i takođe se pravi eho ideja i praksi koje nisu nužno nastale u njegovim grudima. Dovoljno je da se slažu sa osnovnim idejama i principima, stvar, koja po našem mišljenju, oslobođenje životinja ispunjava do savršenstva.

-          Ne zanima nas da ulazimo u debatu iz pozicije da li ima anarhije bez oslobođenja životinja ili da li postoji oslobođenje životinja bez anarhije. Očigledno da imamo naš stav, i očekujemo da će biti dovoljno jasan, o postojećem odnosu između dve struje. Ali vidimo da ako se ove dve teme ne dodiruju sa određenom delikatnošću ili poniznošću, lako je pasti u jednu pseudo-debatu ko je bolji, koja borba je prioritetnija i koja je ‘’glupo zadovoljstvo’’ i stvari koje smo svi, na žalost, neki put predstavili. Za nas, oslobođenje životinja se savršeno uklapa u anarhističko izlaganje, dele se principi i načini postupanja, postoje mnogi zajednički neprijatelji (autoritet, zatvori, represija, dominacija, ropstvo, trgovina života) i takođe se deli zajednički cilj: sloboda i autonomija pojedinaca. Sa druge strane i nadopunjujući, vidimo da anarhizam obogaćuje ideje oslobođenja životinja, koji pomaže pri širem sagledavanju problema i uči nas odnosima, pa tako i njegova kako teorijska tako i praktična osnova nam služi da osnažimo ono što mi razumemo kao oslobođenje životinja.

-          Nije naša namera da kažemo da li anarhizam treba da se deklariše kao antispecisaili da li se može biti anarhista i podržavati i finansirati eksploataciju životinja. Većina osoba koje čine ovaj zbor nismo dovoljno obučeni/e o anarhizmu da bi pristupili intelektualnim i istorijskim debatama. Smatramo, najpre, da anarhističke ideje nisu odvojene od društva i da jedan stav može biti uključen unutar okvira anarhističke ideologije, ili može biti deklarisan kao jedan anarhistički princip, jednom kada anarhistu budu prihvatili kao svoj i krenu u takvu borbu, nikada suprotno; takoreći, anarhizam evoluira i prihvata nove borbe, ideje ili metode borbe (uvek na osnovu onoga što je anarhizam u svojoj esenciji) jednom (može biti malo ili puno vremena kasnije, u zavisnosti od konkretne situacije) kada osobe uključene u anarhističku i revolucionarnu borbu budu mislile, raspravile, prihvatile i borile se za tu ideju, a ne da osobe usvajaju nove ideje zato što su ove uključene u anarhističke ideologije, kao da se radi o nekoj Bibliji.

     3.      - NAŠ STAV

      U nastavku ćemo definisati zbor, jedan nezavisni kolektiv koji se bori na svoj način za oslobođenje životinja. Smatramo potrebnim da komentarišemo, između ostalog, naše viđenje problema, motive koji nas guraju da dovršimo različite akcije, i metodologiju koju sprovodimo, da bi se kasnije usmerili na različite poteškoće na koje smo nailazili u svakodnevnici kao kolektiv, kao i naša lična ograničenja u momentu sprovođenja ove borbe.

   

      Kako vidimo problem eksploatacije životinja?

      Problem eksploatacije životinja je veoma ozbiljan na celoj planeti, iako nije živ kao takav. To je nešto što se nalazi kao nešto normalno, uprkos tako razornim posledicama.

      Koristimo životinje kao naše, jednostavno druge vrste, za sve: da se hranimo, oblačimo, da bi rešili problema koji utiču samo na nas (koristeći ih za stražare, vodiče, za eksperimente…), itd.

      Sve počinje od malena; preko obrazovanja/indoktrinacije uče nas da krava živi na farmi i služi za davanje mleka, kokoška za davanje jaja i svinja da bi dala šunku. Tipične knjige za decu nas navode da spojimo sa strelicom životinju sa proizvodom koji dobijamo njegovom eksploatacijom i smrću.

    

      Odavde, naše viđenje životinja se sužava na ono da smo superiorniji u odnosu na njih, ovde su da bi nam služili i možemo ih koristiti za naše hireve. Naravno, nikada nas ne uče kako loše žive kokoške na farmama ili kako odseku vrat jednoj svinji dok visi naglavačke na jednoj nozi. Ovo se našminka slikama kako se jedna krava smeje i daje nam sir sa zadovoljstvom, krave koje pasu srećne na brik ambalažama mleka, svinje sa naočarima, šeširom i štapom smejući se na etiketi jedne svinjske noge, itd. I sve se to radi na periferiji gradova gde niko ne može videti niti čuti.

      Za ljude, bilo bi mnogo teže živeti na takav način gde bi videli i razumeli bi direktne efekte ovog konzumizma. Kapitalizam je eleminisao potrošaču procese proizvodnje. Resultat, niko se ne oseća odgovornim da plati da bi ubili jednu svinju ili jednu kravu, jer od rođenja obrazovni i kulturni sistem nam je indoktrinisao da bi se nastavilo učvršćivanje ovog ropstva, ne pretpostavljajući našu odgovornost, niti da preispitujemo niti ga videli kao nešto loše ili čudno. Programirani smo da ne brinemo o ropstvu životinja.

     Ovi šabloni su se već ponavljali, i još uvek se ponavljaju, sa ropstvom ljudi.

  

      U ljudskoj istoriji bilo je mnogo slučajeva ropstva i dominacije, i još uvek postoji: ropstvo među ljudima, na osnovu nasumičnih razlika kao što su boja kože, pol ili starost. Kako su ove situacije već dobro uspostavljene u društvu i imali smo hrabrosti da ih ostavimo za sobom, možemo preduzeti prve korake da bi skončali ropstvo kojim zaokupljamo druge životinje.

      Ovaj problem ima svoju posebnost da ne može biti podložan borbi, ni rešen, od strane svojih žrtava. Ne ljudske životinje ne mogu širiti glas, ne mogu se organizovati i boriti, niti komunicirati sa ljudima koji ih porobljuju, nego je dovoljno posmatrati jednu svinju u oči pre nego što će biti ubijena da bi videli strah koji prenosi njegov pogled, i slušati vrisak bola koji ide potom, da bi shvatili šta se dešava.

      

      Smatramo da je hitno učiniti nešto za životinje, ipak u potpunosti zavise od naše borbe za njih. To je problem takve veličine, sa 3000 životinja ubijenih za sekundu samo za ishranu (po statistikama organizma Ujedinjenih Nacija za Agrikulturu i Ishranu /FAO/) bez ubrajavanja riba, ovo je najveći holokaust koji se ikada desio na našoj planeta, i kao deo toga, neophodno je da se borimo i probamo da promenimo to.

      U našem svakodnevnom životu, nad ostalilm životinjama vršimo svo to ugnjetavanje i dominaciju koju toliko mrzimo i protiv koje se inače borimo.

     Kao osobe koje se zalažu za slobodu i preziru dominaciju, trebalo bi da razmislimo o našem odnosu sa drugim životinjama. Kao što smo kritični sa mnogim drugim stvarima sa kojima se suočavamo u životu, vreme je da se zapitamo i o ovome.

      Ostale životinje su viđene kao objekti potrošnje i vrednuju se po dobrobiti koju možemo dobiti od njih. Prodavati i kupovati živote životinja i ljudi, kao da su knjige ili stolice, je normalno.

      Svaki od vaših života je uključen u ovo. Vrednujemo se pošto možemo proizvesti dobrobit, kao robovi podčinjeni autoritetu našeh šefa, i posle kao potrošači, vraćajući sistemu ono što smo ‘zaradili’ robujući, i proizvodeći beneficije za druge, ponekad druge robove… itd., čineći ovo da ide sve dalje.

      Eksploatacija životinja postoji pošto je rentabilna. Ostale životinje su podčinjene dominaciji, samo na jedan direktniji način, gnusniji. One ne mogu kupovati televizore, ne mogu uplatiti novac u banci, ne mogu da kupe kola, i najvažnija razlika je da ne mogu da se pobune protiv sistema, pri čemu im ne treba šminkati kao ljudima da ne bi obraćali pažnju pa i da se suprostave sistemu.

      Svakodnevno su primorane da se rađaju u kavezima, zatvorima gde im majke već dugo trpe okrutnost i ravnodušnost, i ostavljeni su tamo da se ugoje dovoljno, da prestanu da daju jaja, da prestanu da proizvode dovoljnu tj. rentabilnu količinu mleka. Previše su izmoreni i izmrcvareni da bi mogli da skoče kroz vatreni obruč ili je vaša koža previše dobra da bi je ogulili i pravili kapute od njih. Nakon toga ih ubijaju, ili zato što im se više ne isplate žive ili da bi ih na kraju koristili (koža, meso, itd.) pošto samo mrtvi služe.

      Ukratko, ne ljudske i ljudske životinje prolazimo kroz isto: rađamo se kao robovi, proizvodimo ono šta beneficira sistem tokom onog što se smatra našim korisnim životom i neki umiremo, dok drugi budu ubijeni.

      Oslobodilačka borba, u suprotnosti sa svom opresijom nad pojedincem, traži nestanak bilo kog tipa autoriteta nad razvojem naših života da bi mogli živeti ih u slobodi, osnovni interés svakog čoveka i životinje. Borimo se protiv dominacije koja proizilazi iz seksizma, rasizma, fašizma, itd., i zato smatramo da ne možemo ostaviti po strani i specizam.

      Specizam je još jedan način ostvarivanja autoriteta, dominacije, opresije i ropstva nad pojedincima sa svojim sopstvenim interesima, osnivajući se na nasumično izabranim argumentima, kao i pripadnosti jednoj vrsti drugačijoj od naše.Drugi proizvoljni kriterijumi na osnovu kojih se diskriminišu pojedinci bili bi intelektualni koeficijent, fizičke sposobnosti, starost (deca i stari ljudi), platežna moć ili stepen kulture.

      Na kraju, predlažemo borbu da se ukine svo ropstvo i da se postigne oslobođenje životinja, ljudi i Zemlje, stvarajući globalnu borbu protiv dominacije (iako zvuči maksimalistički, može se materijalizovati u konkretnim praksama).

      Zašto želimo oslobođenje životinja?

      Kao što smo pomenuli ranije, smatramo da ceo kompletan okvir, koji je eksploatacija životinja, nalazi se u potpunosti normalizovana unutar društva i kulture u kojoj živimo, i veoma je teško pobeći od verovanja i vrednosti ovih šablona, tako da se navedeni problem pojavljuje kao nevidljiv u našim svakodnevnim životima.

            Nakon što smo definisali naš pogled ka eksploataciji životinja, želimo oslobođenje životinja zato što:

-          Sve životinje smo pojedinci sa istim moralnim pravima i sa istim interesom da živimo. Naš interes za preživljavanjem nije iznad ostalih životinja, i ne trebamo nametati, preko autoriteta, te naše interese nad ostalim bićima.

-          Svi posedujemo jednu lepezu kapaciteta osećajnosti kako fizičke tako i psihičke, što nam daje osnovne interese koji zaslužuju da se razmotre. Ovo podrazumeva interes za životom, interes da uživamo u našim životima u slobodi, i interes da možemo to ostvariti bez patnje (očigledno je da je nemoguće živeti bez patnje, i tačno je da patnja ima svoju težinu u procesima učenja, ali je neosporno da, u principu, ako nam se da izbor, uglavnom želimo da izbegnemo patnju).

-          S obzirom da svaka od životinja je pojedinac jednak ostalima, verujemo da ni jedna ne zaslužuje da bude eksploatisana u potrazi za nekim interesima i/ili zadovoljstvima drugih, jer opet u ovom slučaju, onaj koji ima moć je onaj koji preovlađuje i nameće se drugima.

-          Stavljamo se u kožu drugih životinja koje se koriste, porobljuju i/ili ubijaju od strane ljudi, i ne možemo ostati mirni skrštenih ruku. Osetimo potrebu da se organizujemo i borimo za njihovo oslobođenje. Ovde i sada, smatramo hitnim da damo odgovor ovoj situaciji.

      Jedna od osnovnih karakteristika ljudi, je da osete empatiju, što je, staviti se na nečije mesto i razmisliti šta osete drugi pojedinci u određenim situacijama. Tokom istorije čovečanstva, bilo je dosta slučajeva da je ovaj kapacitet uzdrmao sistem društvene eksploatacije. Još jednom, vreme je da se organizujemo i borimo za to.

-          Ne verujemo da su ljudska bića superiorna nad drugim životinjama, isto kao što ne smatramo da je bilo koji čovek iznad drugog čoveka. Za nas, problema eksploatacije životinja je jedan više problema autoriteta, gde interesi nekih preovlađuju druge.

-          Svaka životinja treba da odlučuje za svoj život, živeći je sa autonomijom i u slobodi, bez da bude potlačena ili kontrolisana sa ničije strane.

      Razumemo dominaciju kao jedan asimetričan odnos, gde jedan pojedinac negira drugog. Kada razumemo da smo sve životinje iste u moralnim pravima, suprostavljanje ljudskom tlačenju znači suprostavljanje protiv tlačenja i ostalih životinja.

-          Danas, unutar našeg okruženja, održiv je način života koji se bori protiv eksploatacije životinja koje postoje oko nas. Postoje alternative i izbori u suprotnosti sa konzumiranjem životinja i proizvoda životinjskog porekla, kako hrane tako i odevnih predmeta, pa tako i načina i strategije za provođenje slobodnog vremena, a da ni jedna od ovih oblasti ne podrazumeva njihovu efektivnost. Sve ove alternative mogu biti mnogo razvijenije da postoji istinski društveni interes da ih ostvare.

      Kako ćemo pokušati da se približimo oslobođenju životinja?

-          Kao zbor centriramo se na širenje realnosti eksploatacije životinja i ideja antispecista, s ciljem da poboljšamo promenu u svesti. Informacija o relacije autoriteta i moći ka ostalim životinjama, informacije o ishrani, o zdravlju, o alternativama i neke ideje načina borbe protiv svega toga, kritičke informacije iz jednog ugla antispeciste, bili to razgovori, debate u kraju, nalepnice, projekcije i ostala pomoćna sredstva.

      Vidimo da je informacija veoma važna pošto, u ovoj borbi, individualna dimenzija je od velikog značaja, a eksploatacija životinja tako uobičajena i prisutna u našim životima. Osobne odluke imaju veću težinu nego u drugim poljima zato što su direktnije u odnosu sa ovim problemom. Takoreći, ako ti ne želiš jesti meso niko te ne može naterati, ako nećeš da jašeš konja, niko te ne može naterati, i ovo je već nešto za početak postavljanja stavova protiv ovih tipova odnosa.

-          Veganizam je dobar medij da bi se uspostavila praksa ideja antispecista i da se ostavi učestvovanje u eksploataciji životinja. S ovim, pojasnićemo da je za nas veganizam ne samo jedan cilj, već jedna logička posledica ideja antispecista, ali nije jedna borba kao takva, već jedan stil života koji se uklapa i pojačava borbu za oslobođenje životinja.

-          Naš način funkcionisanja:

      a. Skupštine ili zborovi: mislimo da ne treba puno objašnjavati vezano za ovu tačku, ne sviđa nam se da dirigujemo niti da nam diriguju, zbog toga se organizujemo kako umemo, na što horizontalniji način, zbog principa i zato što vertikalno organizovanje može izgledati funkcionalnije ali proizvodi dinamike i problema poprilično veće.

      b. Direktna akcija: razumljiva kao kako postupati bez posrednika. Ne ubeđujemo one sa visokih položaja da ozakone ‘’u korist životinja’’, mislimo da je ostalo više nego dokazano da verovati u zakone i politiku nije čak ni efikasno (osim toga što je i odvratno). Promene se primećuju onda kada svesnost evolucionira do jedne tačke, primeri kao što su borbe pasa ili jednostavno krijumčarenje narkoticima nam pokazuju da zakoni ne garantuju apsolutno ništa. Dok postoji specizam, biće zahteva za određenim proizvodima i spektaklima. Pokret za oslobođenje životinja postupao je pokrivajući dve oblasti: ponudu, pritiskajući one koji se obogaćuju preko eksploatacije životinja da bi prestali to da rade; i potražnja, pokušati da se proširi jedna svesnost antispecista koja bi učinila da ljudi ostave potraživanje proizvoda ili usluga dobijenih od eksploatacije životinja. 

      4.      - NEKOHERENTNOST, MITOVI, TVRDNJE, OGRANIČENJA I POTEŠKOĆE OSLOBOĐENJA ŽIVOTINJA

      Da bi ušli u krajnju etapu našeg razgovora, daćemo neke komentare o nedoslednosti, ograničenjima i poteškoćama borbe za oslobođenje životinja. Ono što bi da postegnemo sa ovom poslednjom tačkom jeste jedna pozitivna refleksija a i obogaćujuća. Uzimajući u obzir naše nedoslednosti dozvoljava nam se da radimo da bih ih umanjili i takođe da se ne predstavljamo kao najčistije ili najnevinije osobe ili superiorne nad ostalima. Sa druge strane, poznavajući naša ograničenja pomaže nam da se ne frustriramo i ne pravimo frustracije nikome kome ‘serviramo priču’, da smo s nogama na zemlji i da znamo koja je naša pozicija. I bitno je gledati na poteškoće da bi se odlučili za strategije koje su najdelotvornije i znati koji su putevi prohodni a koji ne.

      Da bi razmatrali tačke koje smo upravo pomenuli treba krenuti od osnove da je nemoguće biti 100% dosledan u svemu, i da je ono što nas interesuje su mogućnosti koje imamo u realnom životu, ovde i sada, godine 2010 godine u Madridu.

      Nedoslednosti

      Nedoslednosti oslobođenja životinja koje se pominju se odnose, generalno, više sa veganizmom nego sa samom borbom za oslobođenje životinja. Unutar ove borbe prihvatamo da ima nedoslednosti, ali ne više nego u bilo kom drugom tipu borbe. Isto tako biti anarhista i dosledan 100% je nemoguće, biti vegan i dosledan 100% takođe je nemoguće, ali u oba slučaja napor koji se ulaže da bi se živeo život na najdosledniji mogući način sa tvojim idejama vredi mnogo više nego sve drugo što ne dostižemo.

      Nije naša namera da pravimo listu nedoslednosti, zato što je ne smatramo korisnom i pošto će svako imati različito mišljenje, nego bi da damo par primera da bi, oni/e koji/e hoće, mogli/e da razmisle o ovim pitanjima i postave svoje lične doslednosti i nedoslednosti.

      Znamo, na primer, da je nemoguće biti u potpunosti vegan, zato što količina i različitost proizvoda sa dodacima životinjskog porekla ili onih koji su testirani na životinjama je neizmerna i nepoznata; a još ako se uključe u definiciju ne-veganski proizvodi koji uključuju eksploataciju ljudi, onda se zbraja veliki broj ne-veganskih proizvoda.

            Međutim, kada je jednom klasifikovana i prihvaćena ova refleksija, vidimo da način fokusiranja nije ‘dobro, već kada lak za nameštaj dnevne sobe može sadržati kolagen kopita krave nema smisla ostaviti jesti meso’, nego već da se dobro zapitamo ‘koje proizvode mogu izbeći?’ Najjednostavnije i najdelotvornije da smanjimo našu ulogu u eksploataciji životinja je izbegavati proizvode direktno u vez isa tim (meso, kožu, mleko i mlečne proizvode, kosmetiku, jaja, zoološke vrtove ili cirkuse…) i nastaviti da učimo i delimo znanje drugima. Ali u pitanju ‘koje proizvode mogu izbegavati?’ verujemo da trebaju biti uključeni svi koji se mogu izbeći (bez da poludimo, to naravno) i ne samo one koji su dobijeni direktno od eksploatacije životinje; tačnije, ako ti se sviđaju papuče i vegan si i menjaš papuče sa svakom modnom sezonom, bez obzira što su od plastike, gume ili platna, 50 Nike proizvedene u Kini uključuju eksploataciju životinja (ljudskih i ne-ljudskih i utiču na životnu sredinu. I ovde vidimo jednu nedoslednost, u veganskoj potrošnji, u ‘sve može’ ako na listi nije ni jedna životinja ili ime neke poznate laboratorije po svojoj surovosti. Mislimo da je važno dodati i koju poruku ‘smanjenje potrošnje’ u granicama u kojima je to moguće, ‘uradi sam’ i ‘lokalni proizvodi i malo obrađeni bolje’ osnovnoj poruku izbegavanja proizvoda životinjskog porekla.

            Ovo se blisko vezuje za sa drugom nedoslednošću: nepoštovanjem koje se u mnogim slučajevima dešava od oblasti oslobođenja životinja do očuvanja životne sredine (i suprotno, iako se fokusiramo na ono prvo). Veliki deo ove neprijatnosti se duguje tome da je ekologizam antropocentrista onaj koji dominira strujom ekologista generalno i ostavlja dosta prostora željama i u nekim slučajevima se postavlja otvoreno protiv oslobođenja životinja, kao u slučajevima oslobođenja vidri i kontroli egzotičnih vrsti. Ipak, jedan radikalniji i dublji ekologizam i oslobođenje životinja mogu imati mnoge frontove zajedničke borbe protiv ljudske dominacije i mogu raditi zajedno ukoliko se obe strane uključe.  Zapravo, u drugim zemljama, naročitu u SAD, ovo je razumljivo već godinama.

            Ponekad vegani zaborave na eksploataciju ekosistema i divljih životinja, dolazeći u situaciju da putuju avionom svake nedelje i da se brinu samo o tome da jelo koje služe bude vegansko.

           Mitovi/Iskazi

            Verujemo da se mnoge izjave olako daju, kako u sektoru oslobođenja životinja, tako od strane ljudi koji su protiv ovih ideja. Generišu se pojednostavljeni i lažni klišei, i kada dođu do nas, osećamo da gubimo kredibilitet i razočaravamo ljude; zbog toga ćemo dati nekoliko primera ove vrste iskaza koje idu u prilog veganizmu:

      1.         ‘Spasi planetu, budi vegan’. Objektivno, životinjska proizvodnja ima veliku odgovornost pri klimatskim promenama, kontaminaciji atmosfere, degradaciji zemlje i vode, i smanjenju biodiverziteta. Očigledno, smanjenjem potrošnje mesa na globalnom nivou imao bi pozitivan efekat na okolinu, ali iz toga ako mislimo da ćemo samo time ako postanemo vegani da spasimo planetu, zaboravljajući na kola, avione, smeće, puteve, intezivne sadnice…, čini nam se da bi pali u neku pojednostavljenost.

      Tako, interesantno je pratiti sledeću stranicu: http://www.fao.org/home/en/ i tekst ‘Livestock’s Long Shadow’, istog organizma, i može se skinuti u pdfu sa internet (sa sigurnošću tvrdimo da podaci nisu ‘veganska preuveličavanja’ pošto su sakupljeni od strane komisije stručnjaka iz svake oblasti, iako treba čitati sa kritičkim kapacitetom, jer je ipak ovo FAO izveštaj).

      

      2.         ‘Ako bi ceo svet bio veganski završilo bi se sa problemom gladi’ Tačno je da, u ovom trenutku, veći deo proizvodnje zrna u svetu se posvećuje ishrani stoke (npr. 80% soje na svetu se koristi za hranu za životinje - granule) i da, zbog osnovnog pitanja energetske konverzije, na svakom stepeniku piramide ishrade se gubi 90% energije. Međutim, takođe je tačno da danas postoji dovoljno hrane da se nahrani ceo svet; trenutnu glad ne izaziva svaštojed, nego nejednaka preraspodela bogatstva. Jedan veganski kapitalistički svet takođe bi imao bogate i siromašne. Istina je da prekomerna potrošnja mesa koja postoji u razvijenim zemljama ima značajnu ulogu u distribuciji zrna u svetu, ali to nije koren problema. Ako se prestane koristiti meso u SAD, onih 75-85% zrna se ne bi slalo u Afriku; pala bi cena mnogih prehrambenih proizvoda, ali ako pođemo od toga da se to gajenje ne isplati, jednostavno bi pala proizvodnja zrna ili bi se koristila za druge stvari, kao što je biogorivo.

      3.         ‘Biti vegan je lako’. U našoj zemlji, biti vegan je veoma lako, ali mogućnosti da se održava raznovrsna i zdrava dijeta, nisu jednake za nekog ko nosi hranu u kancelariju ili živi okružen veganima, kao za jednog kamiondžiju koji jede po barovima na putu između Španije i Nemačke. Može zvučati kao glupost, ali ako tako kažemo to je zato što napor osoba da budu svesni u najvećoj mogućoj meri mora imati vrednost sami po sebi, i ne samo vidne rezultate ovog napora. Svaka osoba je različita i živi u drugačijim uslovima, to ne opravdava nikako eksploataciju, već jednostavno je nešto što treba imati u vidu i ceniti ukoliko se želi razumeti realnost u kojoj živimo.

        Ograničenja oslobođenja životinja

      1.       Prvo ograničenje koje vidimo je da je eksploatacija životinja neograničena, i zbog toga načini borbe takođe. Ovaj tip beskonačne i beskrajne borbe u prostoru i vremenu bezvrednosti i osećaja konstantnih poraza prati aktiviste. Sa druge strane, uvek se pojavi sumnja da li da se posveti problemu eksploatacije životinja od korena (način na koji gledamo životinje i kako se odnosimo prema njima) uz opasnost da se izgubimo malo u okviru više teorijskom ili filozofskom id a ne postignemo da uradimo konkretne stvari, ili da se usmerimo u okvir eksploatacije životinja i da se borimo protiv toga, ali… šta?

      2.      Osim malog broja vrsta koje teorijski mogu živeti samostalno u svom prirodnom okruženju, velikom broju oslobođenih životinja je potreban proctor namenjen njima u kome mogu živeti do kraja života (neke od 15 do 20 godina) i osobe koje su im posvećene, i novac koji je potreban za ishranu, lečenje, čuvanje… Ovo je jedan veoma ograničavajući factor u momentu spašavanja/oslobođenja životinja iz centra za eksploataciju. Ovaj problem se duguje samom načinu eksploatacije životinja, u velikoj razmeri i neprestano: samo u Španiji se izlegne 2 miliona pilića svakog dana (zvanični podaci Ministarstva životne sredine i ruralne sredine i pomorstva).

      3.      Veganizam takođe ima svoja sopstvena ograničenja:

a. Nemoguće je znati sve sastojke/eksperimente svih proizvoda koji nas okružuju:
Kao što smo na početku reći, nije moguće stvarno biti vegan. Ne poznajemo mnoge komponente životinjskog porekla, veliki deo supstanci sa otrovnim potencijalom su testirani na životinjama: od ulja za kola do boja u našoj sobi pa i do pesticida za voće i povrće koje jedemo. Pokušaj da se istraže sve te supstance koje, su u nekom momentu bile testirane ili sadrže neki sastojak životinjskog porekla je težak i potpuno sterilan zadatak, osom što provedeno vreme na njemu je toliko veliko da se smisao takvog istraživanja smatra prilično neizvesnim.

b. Većina veganskih proizvoda koje koristimo uključuje smrt životinja na indirektan način:
Svi proizvodi uvijeni u plastiku, doneti sa drugih mesta bilo kojim prevoznim sredstvom, gde su se koristili pesticidi, kojima je bila potrebna transformacija originalnog ekosistema, gde su bila uključena ekstrakcija resursa, trasport materija i manifaktura istih, nose za sobom uništenje ekosistema i samim tim i smrt životinja.

c. Nije izvodljivo na globalnom nivou:
U neplodnim područjima, bez obzira da li su hladna ili topla, veganizam nije održiv. Eskim ili Tuareg ne može biti vegeterijanac; to ne smanjuje smisao ni kredibilitet veganizma, ali je jedno ograničenje (takođe, na Grenlandu, sa jednim stanovnikom na svakih 40 km2, gde razvoj zborova ili skupština se ne čini ostvarivim, i ovo nas onemogućava u organizacionom smislu).

      

      Poteškoće oslobođenja životinja

      1.       Životinje ne mogu učestvovati u svom oslobođenju, ono što stvara pokret su osobe, koje ne pate od ove eksploatacije na direktan način, i koje odlučuju o strategijama, prioritetima, ciljevima i akcijama da bi se borili protiv ove eksploatacije; samo nam ostaje da verujemo u inteligenciju, u mogućnost da se razume situacija eksploatacije i da utvrdimo prioritete aktivista. Dobra strana ovoga je (loša za životinje ali dobra za aktiviste) da ima toliko toga da se uradi i da je to jedna nova borba, počeli odakle god počeli ili se fokusiramo na šta god, ako to radimo dobro, biće nekakvih rezultata.

      2.      Potrebna je duboka promena mentaliteta i promena, u ovom smislu, života ljudi koju je teško prihvatiti. To nije nešto što se može uraditi za dan ili nedelju dana ili kada ti se prohte, nego treba pričati ljudima da reorganizuju svoje svakodnevne navike (ishranu, slobodno vreme, oblačenje, kozmetičke preparate i preparate za kućnu upotrebu). U stvarnosti, to nije tako komplikovano, nego od početka može izazvati određeno odbacivanje.

Pozitivna strana je da svakodnevno naše odluke mogu imati jasan efekat na eksploataciju životinja i kao i kratkoročne odluke. I to nam dodeljuje jaču ulogu protagonista u ostalim borbama (na primer, protiv represije nad imigrantima).

      3.      Neke firme i organizmi koji eksploatišu su veoma jaki (farmaceutska industrija, mesna industrija ili mlečna…) i borba se pretvara u David protiv Golijata. Međutim, bilo je i još uvek ima ‘malih’ pobeda koje pokazuju da, sa željom i imaginacijom, David može da se bori protiv Golijata.

      4.      Ovo je jedan mlad pokred koji se rodio samo pre par dekada ili se tek rađa u nekim zemljama, pa samim tim ljudi nepoznaju u potpunosti koje ideje i principe ima i mora ići veoma sporo i od osnove. Dobra strana je da možemo graditi ga iako još uvek nije izobličen zbog grešaka iz prošlosti.

      5.      Unutar samog pokreta, kao što se dešava u svim borbama, postoje kritike na različite načine delovanja i stvaranja heroja i mitova.

Što se tiče podela ili kritika, neke su neizbežne i ne treba čupati kosu zbog toga; ali preterani korporativizam ili slepo sledbeništvo nekih skraćenica mogu izazvati dalje udaljavanje koje, u principu, bile su oslobađajuće.

U više slučajeva se kritikuju zbog toga organizacije, ali isto to se dešava sa skraćenicama koje ne predstavljaju ni jednu organizaciju, kao što je skraćenica FOŽ (ALF). Ova skraćenica je nastala kao abstraktno predstavljanje svih osoba koje, na individualnom nivou ili u manjim grupama, odluče da se odupru nametnutim normama u svojoj borbi za oslobođenje životinja; ALF nije ništa, to su ljudi, anonimne osobe iza akcija; ALF su akcije. A, ponekad, desi se da se upadne u glupost da ako se istaknu skraćenice postaju prioritetni cilj, onda kada treba da se borimo u stvari. Skraćenice su samo jedan instrument koji, ako ne znamo da ih koristimo, može da nas odvoji od ostalih drugova sa kojima nas, bez presedana, akcija i ideje ujedinjuju.

Kada govorimo o mitifikaciji određenih osoba ili konkretnih borbenih grupa, primećuju se neki problemi:

a. Osećati da neko nije u stanju da uradi određene stvari, kada su mnoge na dohvat ruke bilo koga.

b. Osećati da neko treba da uradi određene stvari da bi bio validan u borbi, bez da vidi da je svaka osoba validna za različite stvari i da se svi međusobno trebamo.

c. Osećati se malim i beznačajnim pored takvih osoba i umesto da ih koristimo kao moć koristimo ih kao sredstvo za samo-bičevanje kukavičluka koji nosimo.

d. Usmeravati nas na ličnost i ne na akcije i ideje koje postoje iza ljudi, a to je ono što ima značaja.
 

      6.      I na kraju, nailazimo na poteškoće u ličnim oblastima borbe, u onome gde se omalovažava ili se kritikuje borba za oslobođenjem životinja kao jedan hir cinika koji imaju sve svoje problema u životu rešene i mogu da se posvete životinjama. U ovim područjima se ponekad argumentuje da ‘oslobođenje životinja je jedna lična opcija onih osoba kojima je stalo do životinja, ali da je to jedna parcijalna i sekundarna borba koja treba da ostane na ličnom planu i da ne oduzima vreme ni napor revolucionarnoj borbi’.

      Oslobođenje životinja nije jedna lična opcija pošto želi i treba da bude proširena na što više ljudi (zapravo, informacija je jednan od najvažnijih frontova oslobođenja životinja, u kome se koristi veliki procenat napora aktivista) da bi bila isplativa. Lična opcija je ona koja nema efekte na druge, ali oslobođenje životinja jeste jedna borba sa jasnim efektima na druge, i ako to ne kažete jednoj slobodnoj životinji, u suprotnosti, jednom slonu između rešetaka zoološkog vrta ćete potvrditi.

      Šta je jedna parcijalna i sekundarna borba? Ona koja nije važna, hitna ili neophodna u odnosu na borbe koje su prioritetnije ili goruće. Koje su? Borbe antikapitalista? I štaje to i kako se to radi? Nije li to nagomilavanje sitnijih borbi? Kako se bori protiv kapitalizma odjednom, na svim njegovim frontovima? Argument nevažeće prioritetne borbe su sve druge borbe. Na primer, ako se okrenemo situaciji robstva, gladi, ratova i raseljenih u Africi izgledaće nam kao glupost koji traže 35 radnih sati nedeljno, jednakost između muškarca i žene ili homoseksualaca i heteroseksualaca. Davanje značaju hitnosti, globalnosti i efektima, najverovatnije će klimatska promena biti najhitniji problema. Bilo koja borba koja nije protiv klimatskih promena je besmislena? Ne.

  

      Moramo razumeti da je svako pod uticajem onoga što ga/je okružuje, i njihovih okolnosti, pa po tom osnovu, odlučuje o svojim prioritetima; ponekad, nije uvek od bitnosti, nego takođe do efikasnosti, približnosti problema ili emocija. Važno je da svako od nas radi šta može za ono u šta veruje, znajući da je jedno zrno peska u jednoj planini blata, ali da boreći se da se ostane, ako ništa drugo, to zrno peska.

      Sa druge strane, kada govorimo o količini eksploatisanih pojedinaca i stepenu eksploatacije, situacija ne-ljudskih životinja je ekstremno teška; hitnost se može meriti milionima života dnevno, u jednoj nezamislivoj svakodnevnoj patnji. Potreba, u svojoj apsolutnoj zavisnošću o nama, za dobro i za loše. Ne vidimo sekundarnost, potrebni smo životinjama, i to odmah.

      Još uvek u slučaju da se jedna borba smatra sekundarnom u  fokusu ljudskih problema, ne gubi se više vreme na tome biti vegan već pokušati smanjiti ulogu u eksploataciji životinja i u svakodnevnoj borbi posvetiti se i ljudskim problemima, nije nespojivo.

      S aspekta da se ne deli napor revolucionarne borbe, ostaje nam da se zapitamo koja je to borba; nećemo ulaziti u definisanje šta je revolucija, zato što smatramo da je praktično nemoguće  dati jednu definiciju sa kojom bi ceo svet bio u saglasnosti; međutim, grubo rečeno možemo se pričati o njoj kao o promeni ili radikalnoj transformaciji u odnosu na neposrednu prošlost, i može proizići istovremeno u različitim oblastima (društvenom, ekonomskom, kulturološkom, religijoznom, itd.).

      Ipak, iako je dramatična promena u odnosu na datu situaciju do sada, revolucionarni događaj je uvek rezultat dugog procesa, kako individualnog tako i kolektivnog.

      Na individualnom nivou revolucionari morali su da postave vrednosti i šeme sa kojima su rasli i sa kojima su bili okruženi. Morali su proći kroz unutrašnju borbu da bi upoznali i odbacili, ili ako ništa drugo pokušati svakodnevno, policijca, ugnjetaču koji je u njihovim glavama. Ustanak se odvija u svakodnevnom životu i svakodnevnim radnjama; očigledno, da bi se napravila društvena promena te osobe se moraju ujediniti i izgraditi međuljudske odnose borbe, ali bez lične promene nikada se neće postići društvena revolucija.

      Okrenimo, koliko je to moguće, naše živote i lične odnose u minijaturni svet društva koje želimo. Stalna kritika (bez da poludimo), ne samo sveta oko nas, ali i naših ideja, misli i stavova, a i potraga za onim što zaista želimo, pretvara se u naš način života. Moramo da otkrijemo sadašnjost i graditi budućnost, i to trebamo činiti paralelno, rušeći zidove ugnjetavanja i stvaranjem novih oblika odnosa, među nama, sa životinjama i planetom; ako ne pokažemo da postoje alternative koje su održive, ljudi će ostati sa onim što imaju, a najbolji način da se to pokaže je sa našim stavom.

      Stoga, ne verujemo da stil života treba ostati u pozadini do društvene promene koja je ‘opipljiva’ restrukturacija društvenih institucija. Međutim, kada smo objasnili zašto smatramo važnim stil života osoba, ne smatramo da će lična promena dovesti do revolucije onog dana kada se bude praktikovala u većem obimu ne radeći ništa drugo. Ovo zahteva borbu i aktivizam zajedno, i biti aktivista je mnogo više nego igrati jednu ulogu, pogotovo ako se ova uloga uzima na nečujan način (kad se već može iskoristiti kao način da se opiše situacija životinja).

      Ono što nam je ostalo reći je da sav taj svakodnevni trud o kome pričamo mora biti unutar naših mogućnosti i kapaciteta; kada tražimo previše od nas samih davimo se, i kada tražimo previše od drugih, mogu da se distanciraju od nas da ne bi morali da ulažu prekomeran napor, mogu izgoreti ili se mogu osetiti bespotrebnim i nesigurnim ako ne postignu ono što im tražimo.

      Sa ovom poslednjom refleksijom želimo da ohrabrimo one koji se brinu zbog situacije ostalih životinja da se bore za njih, bez kompleksa, posebno bez kompleksa u odnosu na njihove drugove koji su uključeni u drugim borbama; neka ulože napor i neka se osete ponosnim, zato što životinje zaslužuju da makar pokušamo.

                                                                                                       SKUPŠTINA ANTISPECISTA, 

MADRID, JESEN 2010

     Prevod: JLM

Posvećeno Aleksandru koga ću tek upoznati!